Press "Enter" to skip to content

Поиск материала «Xamsa, Navoiy A, 2016» для чтения, скачивания и покупки

Булардан 21 боби муқаддима, 40 боби — 20 мақолат ва 20 ҳикоя ҳамда масал, сўнгги уч боби эса асар хотимасидир. «Ҳайрат ул – аброр» 1483 йилда арузнинг сариъ баҳрида ёзилган бўлиб, анъанавий муқаддима – «ҳамд ва наът» билан бошланади. Алишер Навоий . Muallif: Alisher Navoiy Hajmi: 18,6 Mb Fayl tipi: pdf, zip Saqlab olish Онлайн мутолаа. 5. «Садди Искаидарий» («Искандар девори»). Бу асар 1485 йилда ёзилган бўлиб, 89 боб, 7215 байтдан иборат. У «Хамса» достонлари ичидаги ҳажм жиҳатидан энг каттасидир. Alisher Navoiy . davronbek.ziyouz.com

Xamsa asari kitobi skachat

Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм.
Аллоҳ таолога битмас-туганмас ҳамду санолар бўлсин.
Пайғамбаримизга мукаммал ва батамом салавоту дурудлар бўлсин.

,Навосиз улуснинг навобахши бўл

!Навоий ёмон бўлса, сен яхши бўл

Ҳазрат Навоий

15-аср жаҳон маънавиятининг буюк сиймоси Низомиддин Мир Алишер Навоий ҳижрий 844 йил Рамазон ойининг 17-куни (1441 йил 9 февраль)да Ҳиротда туғилган. Ҳирот шаҳри XV аср биринчи ярмида Соҳибқирон Амир Темур асос солган улуғ салтанатнинг иккинчи пойтахти, Темурнинг кенжа ўғли Шоҳрух Мирзонинг қўл остидаги обод манзилларидан бири эди. Алишер туғилган хонадон Темурийлар саройига азалдан яқин ва юртда муайян нуфуз соҳиби эди. Йирик маънавий сиймо сифатида дунёга танилган Алишер Навоий сиёсат оламида ҳам нодир шахслардан бирига айланганини дўсти Ҳусайн Бойқаро ҳамда халқнинг эътирофидан англаш мумкин. 1472 йил февралида Бойқаро дўстининг норозилигига ҳам қарамай, уни вазир лавозимига тайинлайди ва «Амири Кабир» («Улуғ Амир») унвонини беради. Бу лавозимда Навоий эл-улус манфаати, шаҳар ва мамлакат ободончилиги, маданият равнақи, адолат тантанаси учун фойдаланадики, буларнинг барчаси пировард натижада Султон Ҳусайн давлатининг барқарорлиги ва нуфузини таъминлайди. Ҳирот бу даврда ниҳоятда кўркамлашди, халқ турмуши яхшиланди, шеърият, нафис санъатлари ривож олди. Талабалар учун «Ихлосия» мадрасаси, дарвешлар учун «Халосия» хонақоҳи, беморлар учун «Шифоия» шифохонаси, масжиди Жомеъ ёнига қорихона («Дор ул ҳуффоз») қурилди. Улуғ амирнинг кутубхонасида 70 дан ортиқ хаттот ва мусаввирлар қўлёзмаларни оққа кўчириш, уларни бадиий безаш билан банд эдилар. Ҳиротда яна «Низомия», Марвда «Хусравия» ва бошқа мадрасалар бино этилди. Навоий Мадраса, шифохоналар қурдириб қўя қолмасдан, уларни керакли даражада жиҳозлаш, ўз-ўзини таъминлаш учун вақф ерлар ажратиб бериш, мударрислар, табиблар ва бошқа ходимлар билан таъминлаш, уларга ойлик маош, озуқа, кийим-бош белгилашгача, талабалар нафақаси ва китобларигача, барча-барчасини мукаммал бошқариб, ташкил этиб берар эди ва ўзи доимо хабар олиб, назорат қилиб туришни ҳам унутмасди. Бинолар қурилиши тарҳи билан бевосита шуғулланар, уста ва шогирдлар меҳнатидан бохабар бўлиб турарди. Шоир ўз ҳузурига тез-тез шеър, илм ва санъат аҳлини чорлаб, маърифий суҳбатлар уюштириб турар, ёш истеъдодларни тарбият қилиб, уларга шароит яратарди. Хондамир, Беҳзод, Восифий ва ўнлаб ушбу тарбиятга ноил бўлган истеъдод эгалари шулар жумласидандир. Шу давр ичида Алишер Навоий ўз қўли билан биринчи девони «Бадойи ул-бидоя» («Бадиийлик ибтидоси»)ни тузди. Бу девонга унинг ёшлик ва йигитлик пайтларида ёзган 800 дан ортиқ шеърлари жамланган бўлиб, шоир ижодий камолотининг биринчи босқичини акс эттиради. Тарихчиларнинг ёзишича, Навоийнинг бир кунлик даромади 18 минг шоҳрухий динор миқдорида эди. Улуғ Амир бу даромаднинг кўп қисмини хайрли ишларга сарф қилган. Тарихчи Хондамир Навоий қурган 52 работ, 20 ҳовуз, 16 кўприк, бир қанча тўғон, ариқ, ҳаммом, масжид-мадрасаларни эслайди. Навоий турли соҳа олимларига ҳомийлик қилиб, ўнлаб илмий рисолалар битилишига бевосита сабабчи бўлган. Алишер Навоий ўзи ва салафлари – Низомий, Деҳлавий, Ҳофиз, Ироқий ва бошқалар яратган мустақил бадиий тафаккур тарзини «мажоз тариқи» деб номлади ва унда Ҳақ асрори «мажоз сувратинда» акс этишини таъкидлаган. Бу Борлиқни ўзига хос идрок этиш тарзи Нақшбандиянинг: «Дил ба ёру даст ба кор», қоидасига мувофиқ бўлиб, унда ибрат, илм, ирфон ва амал бир нуқтада бирлашар ва янги дунёга кўз очарди. Тавҳид таълимоти ва эътиқодини идрок этишнинг энг юқори босқичи бўлган бу дунёқараш тизими «Хамса» ва «Лисон ут-тайр» асарларида, шоир лирикасида бадиий инъикосини топган. 1500 йилларга келиб шоирнинг ҳаёт шароити қийинлашиб, соғлиги заифлашиб қолса-да, ижоддан тўхтамади. 1501 йилнинг бошида Навоий касалликдан вафот этди. Бутун Ҳирот халқи ўзининг буюк шоири билан хайрлашишга чиқди ва 7 кун давомида мотам тутди. Навоий ўз ижоди билан ўзбек адабиётининг сўнгги ривожини белгилабгина қолмай, Мовароуннаҳр ва Хуросоннинг бутун маънавий маданияти тараққиётига жуда катта таъсир кўрсатди. Унинг асарлари, шеърияти қайта-қайта кўчирилиб, халқ орасида кенг тарқалиб, шоирлар учун мактаб вазифасини ўтади, мадрасаларда кенг ўрганилди. 1483 йилдан Алишер Навоий ўзининг буюк «Хамса» асарини ёзишга киришди ва уни уч йилда тугаллади. Беш достонни ўз ичига олган бу улкан бадиий қомус 50 минг мисрадан ошиқ бўлиб, Навоийнинг барча шеърий меросини деярли ярмини ташкил қилади. «Хамса» – Алишер Навоий ижодининг қалбидир. Форс тилидаги биринчи «Хамса» буюк шоир Низомий Ганжавий (1141–1209) томонидан яратилди. Шоир ҳеч бир ўринда ўзининг «Хамса» ёзганлигини қайд этмайди. Низомий вафотидан 100 йил ўтиб, Ҳиндистонда туғилиб ўсган форсийзабон турк ўғлони Хусрав Деҳлавий Низомий «Хамса»сига биринчи бўлиб татаббу ёзади ва «хамсачилик» анъанасини бошлаб беради. Деҳлавий «Хамса»си Низомийга ажойиб шарҳ ва ундаги мазмунларнинг янгича талқини сифатида ўзининг ҳам, салафининг ҳам шуҳратини оламга ёйди.

Бу жаҳон маънавияти тарихида бетакрор ҳодисадир. Туркий адабиётда Қутб ва Ҳайдар Хоразмийлар бошлаб берган «хамсачилик» анъанаси ўзининг камолини Алишер Навоий ижодида топди. Ислом ақидаларига кўра бир кеча-кундузда ўқиладиган беш вақт намоз «ал-Хамсату» дейилади, динимизнинг беш устуни (рукни) ҳам тавҳид (имон), намоз, рўза, закот, ҳаж – ўзига хос «Хамса» (бешлик)ни ташкил этади. Демак, Низомий достонларининг «Хамса» туркуми сифатида талқин этилиши, унга Амир Хусрав ва Навоий жаноблари бежиз эмас. Алишер Навоий «Садди Искандарий» достонининг муқаддима қисмида бу масалага махсус тўхталиб, «Ҳамса»нинг ҳар бир достони ёзилишини куннинг маълум вақтларида ўқиладиган саҳар, пешин, аср, шом ва хуфтон намозлари билан қиёс этади ҳамда «Хамса»ни буюк тоғ чўққисига кўтарилиш мобайнида беш ўринда тўхтаб, нафасни ростлаш учун бино этилган беш оромгоҳга ўхшатади. Навоий «Хамса»ни яратишга 1483 йилда киришган бўлса, унинг биринчи достони «Ҳайрат ул-аброр» («Яхши кишиларнинг ҳайратланиши»)ни ўша йили ёзиб тугатди. 1484 йилда «Фарҳод ва Ширин», «Лайли ва Мажнун», «Сабъаи сайёр» («Етти сайёр»), 1485 йилда «Садди Искандарий» достонини поёнига етказди. Шоир ўз «Хамса»сига киритилган достонларда ўша давр учун муҳим бўлган муаммоларни қўйди, мутафаккир сифатида илғор қарашларни илгари сурди, ўзбек тилининг қудратини оламга намойиш этди. Навоийнинг туркийча «Хамса»сининг яратилиши ХV асрда Хуросон эли учун фавқулодда шодумонлик ва саодат сифатида қабул қилинди. Даврнинг икки қутби – маънавият пири Жомий ва буюк султон Ҳусайн Бойқаронинг ҳайрати ва юксак эътирофи ушбу ҳақиқатга далилдир. Навоий шу йиллар орасида иккинчи девони – «Наводир ун-ниҳоя» («Беҳад нодирликлар»)ни тузишга киришди. Мутафаккир адиб тарихий ҳақиқатга ҳам муайян изчилликда ўз муносабатини билдириб ўтишни инсоф юзасидан лозим топди ва «Зубдат ут-таворих» («Тарихлар қаймоғи») асарини ёзиб тугатди. 1487 йили қишда Навоий Астробод ҳокими этиб тайинланди. Бошқа бек ва амирлар учун шарафли ҳисобланиши жоиз бўлган бу мартаба Амир Алишернинг нозик табиати учун муайян даражада озорли бўлди. Аммо шоҳ ҳукми вожиб, Амири Кабир ўлканинг ҳассос бир ҳудудини муҳофаза ва обод қилиш ниятида жўнаб кетди. Астрободда Навоийнинг икки йил чамаси ҳокимлиги бу шаҳар аҳли учун саодатли, Бойқаро салтанати учун хайрли бўлди. Одами эрсанг демагил одами Ониким йўқ халқ ғамидин ғами, дея ёзган ҳазрат Навоий кучли давлат арбоби ҳам эди. У 1469–1472 йилларда муҳрдор, 1472–1476 йилларда вазир, 1487–1488 йилларда Астрободга ҳокимлик қилди. Ушбу йиллар давомида шаҳзодалар ўртасидаги турли низоларни чиройли, одилона ҳал этиб, кўплаб қонли тўқнашувларнинг олдини олди. Ҳокимлик даврида эса доимо халқ билан мулоқотда бўлиб, уларнинг талаб ва эҳтиёжларини ўрганди. Эл-юрт манфаати йўлида кўплаб мадрасалар, ҳаммомлар, йўллар, кутубхоналар қурдирди. Сув етмаган ҳудудларга сув олиб бориб, янги каналлар қаздирди, эскиларини таъмирлатди. Илмга ташна ёшларни қўллаб-қувватлади. Буни ўз ҳаётлари ҳамда фаолиятлари орқали исботлай олди:

Нафинг агар халққа бешакдурур, Билки, бу наф ўзингга кўпракдурур.

1492 йилда аруз илмига бағишланган «Мезон ул-авзон» («Вазнлар ўлчови») рисоласи ёзилди ва шоир ўз лирик ижодини қайта тақсимлаб, янги девонлар мажмуи «Хазойин ул-маоний» («Маънолар хазинаси»)ни яратиш ишига астойдил киришди. «Чор девон» номи билан шуҳрат қозонган бу буюк мажмуа 45 минг мисрага яқин турли жанрлардаги кичик ва ўрта ҳажмли шеърларни ўзида жамлаган бўлиб, «Ғаройиб ус-сиғар» («Болалик ажойиботлари»), «Наводир уш-шабоб» («Йигитлик даври нодирликлари»), «Бадоеъул-васат» («Ўрта ёш кашфиётлари»), «Фавойид ул-кибор» («Кексаликдаги фойдали мулоҳазалар») номлари билан аталади. Бу тўрт жилдда 16 жанрга оид 3000 дан ортиқ шеър бўлиб, уларда 2600 ғазал, 210 қитъа, 133 рубоий, 86 фард, 52 муаммо ва бошқалар мавжуд. «Хазойин ул-маоний»га олдинги икки алоҳида девондаги шеърларнинг деярли барчаси кирган бўлиб, кейин яратилган 1400 га яқин янги асарлар қўшилган. Бу туркий тилда ёзилган асарлари, достонлари, шеърларидан ташқари Навоий форс тилида ҳам 12 минг мисрадан ошиқ шеър, муаммо жанри ҳақида «Муфрадот» рисоласини, «Ситтайи зарурия», «Фусули арбаа» туркум қиссаларини ёзди, «Фоний» тахаллуси билан алоҳида девон тузди. Ушбу асарлар Хоқоний, Амир Ҳусрав, Саъдий, Ҳофиз, Камол Хўжандий, Жомий каби форс адабиётининг мумтоз намояндалари билан ижодий баҳсда туғилган бўлиб, ҳам бадиий ифода, ҳам мазмуний теранликда салафлар билан тенг қудрат намойиш этади. Навоий 1498 йилда «Лисон ут-тайр», 1499 йилда «Муҳокамат ул-луғатайн», 1500 йили «Маҳбуб ул-қулуб» асарларини езди. Бу уч асар буюк шоир ва мутафаккир ижодининг авж нукталари эди. Адиб «Муҳокамат ул-луғатайн» да ўзининг бутун ижодий йўлини сарҳисоб қилиб, туркий тилдаги шеъриятнинг қудратини таъкидлаган. Унда, жумладан, қуйидаги маълумот бор: «Чун «Лисон ут-тайр» илҳоми била тараннум тузупмен, қуш тили ишорати била ҳақиқат асрорини мажоз суратида кўргузупмен». Алишер Навоий гўдаклик чоғларидан тасаввуф шеъриятининг устоди Фаридиддин Аттор яратган «Мантиқ ут-тайр» асарига меҳр қўйгани бизга маълум. Умрининг охирида ушбу асарга татаббу – жавоб ёзар экан, ўзининг шунгача ёзган барча асарларига фалсафий якун ясайди. Аттор асари Борлиқнинг ягона моҳияти ҳақида, Ҳақ асрори ва инсон учун уни англаб етиш имкон даражаси ҳақида эди. «Лисон ут-тайр» мазмуни «Мантиқ ут-тайр»га зид ёки ундаги фикрларнинг такрори ҳам эмас, балки янги тарихий-маънавий босқичдаги шарҳи, талқинидир. Атторнинг қушлар тилидан ёзилган достонида ирфоний эҳтирос ниҳоятда жўшқиндир. Навоий эса босиқ воқеабанд тасвирга урғу беради, қушлар саргузаштида ва ички ҳикояларда ҳаётийликни кучайтиради. Бу бежиз эмас. Охирги хулосада Навоий салафига қараганда олға кетади, масала моҳиятини теранроқ ҳис қилади ва бадиий тасвирни ҳам шунга муносиб яратади. Ниҳоят Навоий охирги асари «Маҳбуб ул-қулуб» («Кўнгилларнинг севгани») рисоласида барча саволларга яна ўзи жавоб берган. Бу асар том маънода ижтимоий-фалсафий ва ахлоқий ғояларга тўлиқ бўлиб, ХV асрда мавжуд бўлган барча ижтимоий тоифалар моҳияти муфассал очиб берилган, ижтимоий ва ахлоқий ҳодисаларнинг ўзаро боғлиқлиги, яхлитлиги ишонарли таъкидланган. Бу асар турли афоризм, мақол ва маталларга бой бўлиб, халқ орасида жуда кенг тарқалган. Бадиий тафаккурнинг серқирралиги нуқтаи назаридан олганда жаҳон адабиётида Алишер Навоийга тенг келадиган сиймо йўқ. Турли халқ ва миллатларнинг таниқли адабиётшунослари, шоиру ёзувчиларининг эътирофи фикримиз далилидир. Француз шоири Луи Орагон: “Навоий жаҳон шоирлари орасида туриб, баралла овоз билан ўз ғазалларини ўқимоқда. Замонанинг энг буюк шоирлари – чилилик Неруда, кубалик Гилен, испаниялик Алберти, филаделфиялик Лонгфелло ва бошқалар бу зот қаршисида тиз букадилар. Навоийнинг адабий мероси дунё халқлари қалбида асрлар давомида яшаб келди ва бундан кейин ҳам яшайверади”. Бу каби эътирофлардан кейин бутун жаҳон халқлари тан олиб турган ва ўзларига намуна деб билаётган ватандошимиз ижодини, ундаги юксак инсоний ғояларни, соф тасаввуфий фикрларни нега энди ўз халқимиз ўрганмаслиги, қон-қонига сингдирмаслиги керак экан?! Аждодлари буюк юртнинг фарзандларимиз. Ўз йўлимиз, ўз динимиз, эътиқодимиз, бебаҳо миллий қадриятларимиз бор. Аждодларимиздан қолган бойлик – улкан илмий мероснинг қадрига етайлик, ундан унумли фойдаланайлик! Ҳазрат Навоийнинг барча асарларини, хоссатан забардаст шоир ижодининг қалби бўлмиш “Хамса”ни ўқийлик, ўқиганда ҳам уқиб ўқийлик. Ундаги оят ҳамда ҳадислар шарҳи бўлиб келган исломий тарбияга чорловчи насиҳатларни қалбимизга жо этайлик! Истагим, Алишер Навоийни фақатгина 9 февраль – таваллуд санасида эмас, илм талабида ҳар он эслайлик, у зот ёзиб қолдирган нодиротлардан ҳар куни мутолаа қилайлик, ҳайратланайлик!

Гулбаҳор АБДУЛЛОҲ

Поиск материала «Xamsa, Navoiy A., 2016» для чтения, скачивания и покупки

Найденные материалы, документы, бумажные и электронные книги и файлы:

Ниже показаны результаты поиска поисковой системы Яндекс. В результатах могут быть показаны как эта книга, так и похожие на нее по названию или автору.

Search results:

Navoiy « Xamsa »si qahramonlari asrlar davo-mida necha-necha avlodlar uchun ma’naviyat va odobda, odamiylik va jasoratda, xalqparvarlik va saxovatda o‘mak bolib xizmat qiladigan yorqin badiiy siymolar boldi. Farhod va Qays, Suhayl va Sa’d, Axiy va Farrux, Muqbil va Jo’na kabi betak-ror qiyofalar, Shirin va Layli, Mehr va Mehinbonu, Dilorom va boshqa ma’naviy barkamol ayollar timsollari Navoiy asridan boshlab hanuzgacha yoshlarimizni oliyjanob fazilatlar ruhida tarbi-yalab kelmoqda. Daho ijodkorimizning Navoiy va asar qahramonlari nomidan a^ilgan e-library.namdu.uz

Для вашего поискового запроса Алишер Навоий Хамса Асари Хакида Audio мы нашли 50 песен, соответствующие вашему запросу. Теперь мы рекомендуем загрузить первый результат Xamsa Nasriy Bayoni Alisher Navoiy 1 Doston Hayrat Ul Abror который загружен Узбек тилида аудио китоблар размером 244.04 MB, длительностью 3 ч, 5 мин и 26 сек и битрейтом 192 Kbps. mp3crown.top

Канцтовары: бумага, ручки, карандаши, тетради. Ранцы, рюкзаки, сумки. И многое другое. my-shop.ru Купить

Алишер Навоий Хамса Асари. Найдено песен для скачивания : 30. Рекомендуем скачать первую песню ” Xamsa ” (nasriy bayoni). Alisher Navoiy . 1-doston “Hayrat ul-abror” размером 339.54 MB. Скачай и слушай хиты песен в mp3 на любое устройство. npmp3.com

Для вашего поискового запроса Хамса Алишер Навои мы нашли 50 песен, соответствующие вашему запросу. Теперь мы рекомендуем загрузить первый результат Alisher Navoiy Алишер Навоий Hamsa Hayrat Ul Abror Farhod Va Shirin Layli Va Majnun Хамса который загружен Baxtiyor Mominov размером 15.84 MB, длительностью 12 мин и 2 сек и битрейтом 192 Kbps. mp3crown.top

Алишер Навоий Низомий Ганжавий ва Хусрав Деҳлавий «Хамса»ларига бир бутун, яхлит асар сифатида қаради, ўзбек тилида турли мавзуларда мустақил достонлар эмас, балки бир-бирини ғоявий-бадиий жиҳатдан маълум даражада тўлдирадиган, яхлит бир асар деб ҳисобланиши ва «Хамса» деб аталиши шарт бўлган достонлар мажмуасини яратишни ўз олдига мақсад қилиб қўйди. Бунга қадар Навоий ўз лирик шеърлари билан танилган — «Бадоеъул-бидоя» ва «Наводирун-ниҳоя» девонларининг муаллифи сифатида машҳур эди. forum.ziyouz.com

Для вашего поискового запроса Alisher Navoiy Hamsa Audio мы нашли 50 песен, соответствующие вашему запросу. Теперь мы рекомендуем загрузить первый результат Xamsa Nasriy Bayoni Alisher Navoiy 2 Doston Farhod Va Shirin который загружен Узбек тилида аудио китоблар размером 257.97 MB, длительностью 3 ч, 16 мин и 1 сек и битрейтом 192 Kbps. mp3crown.top

Алишер Навоий Хамса Достони. Найдено песен для скачивания : 29. Рекомендуем скачать первую песню ” Xamsa ” (nasriy bayoni). Alisher Navoiy . 1-doston “Hayrat ul-abror” размером 339.54 MB. Скачай и слушай хиты песен в mp3 на любое устройство. npmp3.com

Xamsa : Hayratul-abror (nasriy bayoni) ( 51343 marta o’qilgan) Chop etish. 1 B. AbdulAziz 14 Dekabr 2010, 12:50:21. Alisher Navoiy . Hayratul-abror (nasriy bayoni). Muallif: Alisher Navoiy Hajmi: 1,36 Mb Fayl tipi: pdf, zip Saqlab olish Online o’qish. forum.ziyouz.com

«Лайли ва Мажнун» Алишер Навоий «Хамса»сининг учинчи достони бўлиб, 1484 йилда ёзилган. Достоннинг кириш бобларидан бирида Навоий анъанани давом эттириб, бу мавзуда асар ёзган салафларини чуқур ҳурмат ва эҳтиром билан тилга олади. Улардан фарқли ўлароқ асарини туркийда ёзганини алоҳида таъкидлайди. Навоий Низомийнинг достонини «қалъа»га, Деҳлавийникини яхши безакли «қаср»га ўхшатиб, ўзининг достонини эса «қалъа» ва «қаср» атрофидаги шаҳар ва боғларга қиёс этади. forum.ziyouz.com

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Alisher Navoiy Xamsa Asari в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. Рекомендуем прослушать первую композицию Xamsa Nasriy Bayoni Alisher Navoiy 1 Doston Hayrat Ul Abror длительностью 244.04 MB, размер файла 3 ч, 5 мин и 26 сек. gtxmusic.com

Не дерсен бас бу жамъи бенавоға! Гуноҳе қилмайин қолғон балоға! Навоий , хомадек тортиб узун тил, Не дерсен, охир ўз ҳаддингни билгил! Даме йўқ ёва айтурдин қароринг, Жунун илгингдин олмиш ихтиёринг. Жунун занжириға робастсенмуғ Агар мажнун эмассен, мастсенмуғ. Бу гулшан булбули бўстонсаройи, Дема бўстонсаро, дастонсаройи. Навоий , ҳаддин ошти сўзда лофинг, Билинди айни воқеъдин газофинг. Бу даъви дастгоҳин бир замон йиғ, Чу даъви ичра маъни йўқ, не осиғғ. Қўяй бир лаҳза шоирлиқ шиорин, Чин айтай ўз шиорим йўқу борин. forum.ziyouz.com

1111111111 Rating 0.00 (0 Votes). Alisher Navoiy . Чтобы скачать этот файл зарегистрируйтесь или войдите на сайт. Please register or login to download this file. Alisher Navoiy . Xamsa . aim.uz

Булардан 21 боби муқаддима, 40 боби — 20 мақолат ва 20 ҳикоя ҳамда масал, сўнгги уч боби эса асар хотимасидир. «Ҳайрат ул – аброр» 1483 йилда арузнинг сариъ баҳрида ёзилган бўлиб, анъанавий муқаддима – «ҳамд ва наът» билан бошланади. Алишер Навоий . Muallif: Alisher Navoiy Hajmi: 18,6 Mb Fayl tipi: pdf, zip Saqlab olish Онлайн мутолаа. 5. «Садди Искаидарий» («Искандар девори»). Бу асар 1485 йилда ёзилган бўлиб, 89 боб, 7215 байтдан иборат. У «Хамса» достонлари ичидаги ҳажм жиҳатидан энг каттасидир. Alisher Navoiy . davronbek.ziyouz.com

Muallif: Alisher Navoiy Hajmi: 9,58 Mb Fayl tipi: pdf, zip Saqlab olish Online o’qish. forum.ziyouz.com

Alisher Navoiy . Xamsa . Layli va Majnun (nazm). Saqlash. Haqida. Alisher Navoiy . Xamsa . Sab’ai sayyor (nasriy bayoni). Saqlash. Предпросмотр. Powered by Phoca Download . Saytimiz rivojiga hissa. n.ziyouz.com

Мы нашли 32 песни для скачивания , рекомендуем загрузить первый файл А Навои Хамса Поэма первая Смятение праведных Слушать бесплатно Mp3.mp3 размером 6.76 MB. mp3fitz.com

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Alisher Navoiy Hamza Asari в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. Рекомендуем прослушать первую композицию Navoiyxonlik Alishernavoiy Xamsachilik Alisher Navoiyning Xamsa Asari Haqida длительностью 19 мин и 2 сек, размер файла 25.05 MB. mp3heart.com

УЎК: 821.512.133’02 (092) Навоий Монография Алишер Навоий “Хамса”сини бадиий хронтоп назарияси асосида тадқиқ этишга қаратилган. “Хамса”хронотопи поэтикаси, хамса жанри муаммолари, композиция, сюжет, образлар тизими Шарқ ва Ғарб адабиётининг эпик, лирик ва драматик намуналарига қиёсан ўрганилган. Монография назарий ва тарихий поэтика, қиёсий адабиётшунослик, навоийшунослик масалалари билан қизиқувчи адабиётшунослар, тадқиқотчилар, олий ўқув юртлари талабалари учун. tsuull.uz

Moumouh Xamsa Xamsa – Слушайте и скачивайте музыку онлайн бесплатно! Для вашего поискового запроса Xamsa Xamsa мы нашли 50 песен, соответствующие вашему запросу. Теперь мы рекомендуем загрузить первый результат Moumouh Xamsa Xamsa который загружен IRATH MUSIC размером 5.37 MB, длительностью 4 мин и 5 сек и битрейтом 192 Kbps. mp3crown.top

Alisher Navoiyning “ Xamsa ” asarini o`qimagan kitobxon bo`lmasa kerak, biz ham o`z qarashlarimizni hamda “Sab`ayi sayyor” dostonini o`qib, olgan taassurotlarimizni va bizni hayratlantirgan jihatlarini o`rtoqlashish maqsadida ushbu maqolani yozishga qo`l urdik . A. Navoiy Bahrom timsoli orqali o`z davrining ba`zi masalalariga ham ishora qilgan.Xususan, haqiqiy hukmdor har qanday illatlardan holi bo`lishi zarurligi,xalq ahvolidan g`ofillikva aysh-ishratga berilish oxir-oqibat shohni va mamlakatni tanazzulga olib borishi mumkinligi shoir aytmoqchi bo`lgan muhim g`oyalardan biridir. kopilkaurokov.ru

Алишер Навои 1. Найдено песен для скачивания : 35. Рекомендуем скачать первую песню Алишер Навои . Краткая биография великого поэта средневековья размером 7.93 MB. Скачай и слушай хиты песен в mp3 на любое устройство. Alisher Navoiy 1982 Seriali 1 Qism. 31:08. 57.01 MB. Реальная цена монеты 1 рубль 1991 года Алишер Навои 550 лет со дня рождения Разновидности СССР. npmp3.com

Ushbu maqolada Alisher Navoiy ” Xamsa “sining yaratilishi va XIV-XV asrlarda yashab ijod etgan xamsanavis shoirlar haqidadir. Bu adiblar haqida Alisher Navoiyning “Majolis un-nafois”, professor Y.E.Bertelsning “Jami” professor Sh.Muhamedovning “Xazinalar jilosi”, filologiya fanlari doktori Dilnavoz Yusupovaning “O’zbek mumtoz adabiyoti” (Alisher Navoiy davri) qo’llanmasida ma’lumotlar bor. Maqola muallifi mana shu asarlarga tayangan holda to’liq ” Xamsa ” oltita va bir nechtagina doston yozgan xamsanavislardan sakkiztasi haqidagi ma’lumotlarni ko’rsatib bergan. cyberleninka.ru

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Alisher Navoiy Hamza Asari в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. mp3heart.cc

Скачать бесплатно mp3 Xamsa . Размер: 13.18 MB, Длительность: 10 мин и 1 сек, Битрейт: 192 Kbps. მსკ ფოთს ხამსა 2015 შემოდგომა. Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Xamsa в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. gtxmusic.com

Бесплатно скачать Xamsa в mp3. Мы нашли 48 песен для скачивания , рекомендуем загрузить первый файл მსკ ქალაქ ფოთის გუნდი ხამსა.mp3 размером 13.18 MB. mp3fitz.com

Xamsa / Alisher Navoiy . Qisqartirib nashrga tayyorlovchi. A.Hojiahmedov; mas”ul muharrir V.Rahmonov. – Т.: Yangi asr. avlodi, 2016. – 496 b. ISBN 978-9943-27-356-6. Mazkur kitobda Alisher Navoiy « Xamsa »sidagi barcha dos-. tonlarning mazmuni bayon qilingan. unda ayrim kamchiliklar bolishi ham mumkin. Olimlarimiz, navoiyshunoslarimizning o’rin-. li maslahatlari, Navoiy « Xamsa »sining shu xil. nashrini yanada mukammalroq nashr etishimizga. yordam beradi, deb ishonamiz. Anvar HOJIAHMEDOV. Navoiy 0 ‘Z « xamsa »sining. fayllar.org

Cлушать и Cкачать mp3 Alisher Navoiy . Найдено треков для скачивания – 35. Рекомендуем загрузить первый трек Alisher Navoiy (O’zbek Film) | Алишер Навоий (Узбекфильм) 1947 #Uydaqoling размером 172.79 MB. mp3folly.com

Алишер Навоий Ҳайратул аброр 20 мақолот Шарҳи билан Alisher Navoiy Xamsa Hayratul Abror. Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Alisher Navoiy Hamsa в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. mp3heart.com

Хамса (араб. خمسة‎: пятерица; узб. Xamsa) — произведение тимуридского поэта Алишера Навои, написанное им в XV веке на чагатайском языке. Представляет собой поэтический ответ на Хамсе персидского поэта Низами Гянджеви. ru.wikipedia.org

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Alisher Navoiy Xamsa Dostoni в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. Рекомендуем прослушать первую композицию Xamsanavislik An Anasi Va Alisher Navoiy Xamsa Si Dilnavoz Yusupova длительностью 7 мин и 50 сек, размер файла 10.31 MB. mp3heart.com

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Alisher Navoiy Xamsa в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку « Скачать » и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. Рекомендуем прослушать первую композицию Xamsanavislik An Anasi Va Alisher Navoiyning Xamsa Si Ilyos Ismoilov длительностью 17 мин и 1 сек, размер файла 22.40 MB. mp3heart.com

Alisher Navoiy ijodining yuksak cho‘qqisi “ Xamsa ” asari (1483-85)dir, shoir birinchilardan bo‘lib, turkiy tilda to‘liq “ Xamsa ” yaratdi va turkiy tilda shunday ko‘lamdor asar yozish mumkinligini isbotlab berdi. “ Xamsa ” tarkibiga “Hayratul-abror”, “Farhod va Shirin”, “Layli va Majnun”, “Sabʼai sayyor”, “Saddi Iskandariy” kabi dostonlar kiradi. asaxiy.uz

На данной странице Вы можете найти лучшие результаты поиска для чтения, скачивания и покупки на интернет сайтах материалов, документов, бумажных и электронных книг и файлов похожих на материал «Xamsa, Navoiy A., 2016»

Для формирования результатов поиска документов использован сервис Яндекс.XML.

Нашлось 5 млн ответов. Показаны первые 32 результата(ов).

Xamsa, Navoiy A., 2016

Qolingizdagi kitobda she’riyal mulkining sultoni Alisher Navoiy ijodining cho’qqisi — «Xamsa» doslonlarining mazimuni hayon qilin-gan. Bu benazir asarning lolin alifbosidagi mazkur yangi nashri yosh o’quvchilar uchun chinakam ma’naviy xazina bo’lishiga ishonamiz.

SULTONLAR XUSUSIDA.
Alloh senga mehribonlik soyasini solib, xilofat taxtini senga nasib etdi. Oldingda buyuklarni past aylab, olam zabardast-larini senga mag‘lub qildi. Xalqni oldingda ojiz etib, qadlarini ol-dingda buktirdi.

Lekin shuni bilgilkim, sen ham bir bandasan, hatto ko‘prog‘idan ojizroq hamsan. Ular tuproq bo’lib, sen nuri pok emassan, sen ham, ular ham tuprog‘dan yaratilgansiz. Barcha tana a’zolarida hamma bilan tengsan. Lekin hunarda ham, kamolotda ham, yaxshi xulq-u yaxshi so‘zlashda ham, yurish-turishing-u adl va insofda ham, shariat qonunlariga ainal qiiishda, Alloh yoTida taqvo va toatda ham sen to’g’ri yo’ldan yurmay, ko‘prog‘i bu yo’ldan yaxshiroq yuradi.

MUNDARIJA.
Buyuk badiiy obida.
Navoiy o’z «Xamsa»sining yaratilish tarixi haqida.
Hayrat ul-abror
Sehrli ko’zgu.
Hayrat ul-abror.
Farhod va Shirin
Buyuk mehnatnoma.
Farhod va Shirin.
Layli va Majnun
Majnunlik ijtimoiy fojia.
Layli va Majnun.
Sab’ai sayyor
Jozibali va fojiali sarguzashtlar dostoni.
Sab’ai sayyor.
Saddi Iskandariy
Iskandar hikmatnomasi.
Saddi Iskandariy.
Navoiy o‘z «Xamsa»sining tugallanishi haqida.
Tabdil xususida ma’sul muharrir so’ngso’zi.

Бесплатно скачать электронную книгу в удобном формате, смотреть и читать:
Скачать книгу Xamsa, Navoiy A., 2016 – fileskachat.com, быстрое и бесплатное скачивание.

Скачать pdf
Ниже можно купить эту книгу по лучшей цене со скидкой с доставкой по всей России. Купить эту книгу