Press "Enter" to skip to content

Тафсири Ҳилол» электрон дастури

” Ma`naviy Masnaviy” (To’plam) asari Jaloliddin Rumiyning shoh asarlaridan biri hissoblanib, bu asarda sharq va gʻarb adabiyotida buyuk asarlardan biri sifatida taʼriflanadi. Oltita katta jilddan iborat ushbu asar 26840 baytdan (51370 misradan), Qur’onning 70 foiz maʼnosini oʻzida jamlagan va asar 690 ta hadisga sharh, 270 ta turli mavzudagi hikoyalardan iboratdi

Религиозная литература

С давних пор религиозная литература была ценным источником знаний. Священные тексты появились задолго до художественных романов и рассказов. И сегодня книги о религии являются источником духовного и нравственного роста. Они помогают справиться с жизненными трудностями. Не зря священнослужители советуют в тяжелых жизненных ситуациях обращаться к писаниям. В них можно обрести мудрость и успокоение. Любая книга о религии помогает взглянуть на мир новыми глазами.

Коротко о вероисповедании в Узбекистане

Несмотря на светскую направленность многих стран и технологический прогресс, религия играет большую роль в жизни государства. Узбекистан не является исключением. Большая часть населения исповедует ислам. По официальным данным, 89% жителей страны – мусульмане. Каждый верующий считает честью приобрести Коран. Часто эта исламская книга передается от одного поколения другому. Однако в Узбекистане исповедуют не только ислам. Около 4% населения страны – православные. Преимущественно это иммигранты – русские, украинцы, белорусы. Еще 3% – это лютеране, баптисты, адвентисты седьмого дня, римские католики и пр. Меньшая часть жителей исповедует иудаизм и буддизм.

В Узбекистане представлено огромное многообразие книг о религиях разных конфессий. Но так было не всегда. В советское время вера подверглась гонениям. Было разрушено большое количество культовых сооружений. Православная и исламская литература была дефицитом, так как чаще печатались художественные произведения. Ситуация начала меняться после 1950-х годов. Строились и реставрировались культовые объекты, регистрировались новые общины, издавались православные и исламские книги и т.д.

Религиозная литература всего мира в интернет-магазине Asaxiy

Если говорить о вероисповедании, то книги по религии, представленные в каталоге Asaxiy, можно разделить на несколько категорий:

  • Исламская – основным священным текстом является Коран. Он содержит основные идеи мусульманского вероучения и права. Главная исламская книга состоит из 114 глав, которые называются сурами. Некоторые из них представляют собой целые трактаты. А другие суры состоят всего из нескольких строк. Вторая по значению литература ислама – Сунна. В ней представлены предания о пророке Мухаммеде. Основной язык писаний – арабский. Однако можно найти исламскую литературу и на других языках.
  • Христианская – в Узбекистане официально зарегистрировано несколько конфессий: православие, католичество, лютеранство и др. Главный источник знаний в этой вере – Библия. Она состоит из Старого и Нового Заветов.
  • Буддистская – в Узбекистане зарегистрирована всего одна организация, приверженная этой конфессии. В ней главным священным писанием является Трипитака.
  • Иудаистская – приверженцы этой веры изучают Танах. Это писание называют еврейской Библией. Оно состоит из трех разделов – Торы, Невиима и Ктувима. По содержанию это священное писание во многом дублирует Ветхий Завет.

Другие классификации книг о религии

В целом, литературу ислама, христианства, иудаизма и других вероисповеданий можно разделить на классическую и детскую. Так, знакомство с православием часто начинается с детской Библии. В ней сюжеты рассчитаны на детей школьного возраста. Главная особенность изданий – красочные иллюстрации. Коран же не подлежит редактированию и даже переводу. Хотя встречается литература об исламе на всех языках мира:

  • на арабском;
  • на узбекском;
  • на английском;
  • на русском;
  • на таджикском;
  • на турецком;
  • на французском;
  • на испанском.

Таким образом, вы сможете читать исламскую литературу на любом языке, которым владеете. С помощью изданий вы сможете не только познакомиться с верой, но и начать изучать иностранный язык.

Формат носителя

Издания различаются не только по содержанию. Они могут иметь разный формат. По этому признаку книжки можно разделить на две категории:

  • В мягкой обложке – ее главные преимущества заключаются в доступной цене и небольшом весе. Такие издания удобно брать в поездки, их можно читать в самолете, поезде, автобусе. Часто они имеют компактный размер, благодаря чему занимают немного места в ручной клади.
  • В твердом переплете – он продлевает срок службы издания. К тому же он может быть красиво оформлен, что сделает Коран или Библию настоящим украшением вашей библиотеки. Однако такой формат обойдется дороже.

В магазине Asaxiy вы можете купить религиозную литературу любой направленности. Доступны разные способы оплаты – наличный, безналичный, онлайн, банковской картой. Доставка по стране выполняется в течение нескольких дней. В Ташкенте она осуществляется совершенно бесплатно. Жители столицы могут получить приобретенный товар в день заказа.

«Тафсири Ҳилол» электрон дастури

«Ҳилол-нашр» матбаа-нашриёти барча юртдошларимиз сиз азизларга фазилатли шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф роҳимаҳуллоҳ ҳазратларининг қаламларига мансуб «Тафсири Ҳилол» асарининг электрон дастурини тақдим этади.

Китоб: Ислом тарихи. 1-китоб

  • Муаллиф: Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф
  • Тури: Электрон китоб
  • Нашр санаси: 2017 й.
  • Ҳажми: 512 бет.

Нархи: 10000 Cўм

Қисқача тавсифи

Ислом тарихи 1-китоби электрон нашри

Китобнинг мундарижаси

  • Биринчи боб
  • Қадимги – Ислом шариатидан ‎олдинги тарих ҳақида сўз ‎
  • Биринчи фасл
  • Одамнинг яратилиши ‎
  • Шис алайҳиссалом ‎
  • Идрис алайҳиссалом ‎
  • Халқларнинг кўчиши ‎
  • Иккинчи фасл
  • Ироқ пайғамбарлари ва подшоҳликлари ҳақида ‎
  • Нуҳ алайҳиссалом ‎
  • Ироқдаги Сумария давлати ‎
  • Иброҳим алайҳиссалом ‎
  • Ироқдаги Аккод ва Бобил давлати ‎
  • Ироқдаги Ошурийлар давлати ‎
  • Юнус алайҳиссалом ‎
  • Иккинчи Бобил ‎
  • Калдонийлар давлати тамаддуни ‎
  • Форс давлати тамаддуни ‎
  • Учинчи фасл
  • Шом юртларининг набийлари ва тамаддунлари ‎
  • Лут алайҳиссалом ‎
  • Исмоил алайҳиссалом ‎
  • Исҳоқ алайҳиссалом ‎
  • Яъқуб алайҳиссалом ‎
  • Юсуф алайҳиссалом ‎
  • Ўша даврдаги баъзи тамаддунлар ‎
  • Шом диёридан чиққан набийлар ‎
  • Айюб алайҳиссалом ‎
  • Зулкифл алайҳиссалом ‎
  • Илёс алайҳиссалом ‎
  • Ал-Ясаъ алайҳиссалом ‎
  • Юшаъ ибн Нун алайҳиссалом ‎
  • Ҳизқил (Ҳизқиёл) алайҳиссалом ‎
  • Шамвил алайҳиссалом ‎
  • Довуд алайҳиссалом ‎
  • Сулаймон алайҳиссалом ‎
  • Ишаъё алайҳиссалом ‎
  • Байтул мақдиснинг хароб бўлиши ‎
  • Европа тамаддунининг бошланиши ‎
  • Бану Исроил тарихининг давоми ‎
  • Закариё алайҳиссалом ‎
  • Яҳё алайҳиссалом ‎
  • Ийсо алайҳиссалом ‎
  • Тўртинчи фасл
  • Миср набийлари ва тамаддунлари ‎
  • Фиръавнлар тамаддуни ‎
  • Мусо алайҳиссалом ‎
  • Фиръавнлардан кейинги Миср ‎
  • Бешинчи фасл
  • Арабистон яримороли ‎
  • Боида араблар ‎
  • Ҳуд алайҳиссалом ‎
  • Солиҳ алайҳиссалом ‎
  • Шуайб алайҳиссалом ‎
  • Шуайб алайҳиссалом ва у зотнинг қавмлари қиссаси ‎
  • Боқия араблар ‎
  • Арабларнинг Исломдан олдинги сиёсий тарихи ‎
  • Ўтроқ арабларнинг подшоҳликлари ‎
  • Яман подшоҳликлари ‎
  • Арабистон яримороли шимолидаги давлатлар ‎
  • Ҳижоз ‎
  • Макканинг пайдо бўлиши. Исмоил алайҳиссалом қиссаси ‎
  • Фил йили. Каъбани бузишга уриниш ‎
  • Фатрат замони – икки пайғамбар оралиғидаги давр ‎
  • Нубувват ва рисолатнинг маъноси ‎
  • Пайғамбарликни Аллоҳ беради ‎
  • Набий ва расулларга иймон ‎
  • Пайғамбарлар башардир ‎
  • Пайғамбарлар маъсумдир ‎
  • Пайғамбар омонатдордир ‎
  • Пайғамбар эркаклардан бўлади ‎
  • Пайғамбарлар ўз қавмининг тилида юборилган ‎
  • Пайғамбарларнинг фазл даражалари ‎
  • Пайғамбарларнинг вазифалари ‎
  • Пайғамбарларнинг мўъжизалари
  • Иккинчи боб
  • Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ‎васалламнинг сийратлари ‎
  • Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи васалламнинг имтиёзлари ‎
  • Пайғамбар соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ‎туғилишлари ва насаблари ‎
  • Эмиздирилишлари ‎
  • Ҳазрати Оминанинг вафотлари ‎
  • Боболари Абдулмутталибнинг қарамоғида ‎
  • Амакилари Абу Толиб қарамоғида ‎
  • Фузул битимида иштирок этишлари ‎
  • Хадийжага уйланишлари ‎
  • Макка аҳлининг диёнати ‎
  • Каъбани қайта қуриш ‎
  • Ҳиро ғорида ‎
  • Пайғамбарликнинг бошланиши ‎
  • Ваҳий, Қуръон ва рисолат ‎
  • Рисолат ва нубувват ила ваҳий нозил ‎бўлишининг бошланиши ‎
  • Ваҳийнинг узилиб қолиши ‎
  • Илк мусулмонлар ‎
  • Ошкора даъватга ўтиш ‎
  • Қуръони Каримнинг одамларга таъсири ‎
  • Валид ибн Муғийранинг Қуръони Карим ‎
  • ҳақида айтган гаплари ‎
  • Мусулмонларнинг азобланиши ‎
  • Абу Толиб – Набий алайҳиссаломнинг ҳимоячиси ‎
  • Набий алайҳиссаломга кофирларнинг таклифлари ‎
  • Ҳабашистон ҳижрати ‎
  • Ҳабашистонга иккинчи ҳижрат ‎
  • Нажошийнинг мусулмон бўлиши ‎
  • Ҳамза ибн Абдулмутталибнинг Исломга кириши ‎
  • Ҳазрати Умарнинг Исломга кириши ‎
  • Қамал ‎
  • Мўъжизалар талаб қилиниши ‎
  • Маҳзунлик йили ‎
  • Тоиф сафари ‎
  • Жинларнинг Набий алайҳиссаломга иймон келтириши ‎
  • Ҳаж мавсумларида иштирок этишлари ‎
  • Ясрибликлар билан учрашув ‎
  • Биринчи Ақаба байъати ‎
  • Исро ва меърож ҳодисаси ‎
  • Иккинчи Ақаба байъати ‎
  • Мусулмонларнинг Мадинага ҳижрати ‎
  • Ясрибга Исломнинг кириш омиллари ‎
  • Ҳижрат. Ислом давлатини барпо қилиш ‎
  • Набий алайҳиссаломни қатл қилиш ҳақида маслаҳат ‎
  • Маккадан чиқиш ‎
  • Суроқа ибн Молик қиссаси ‎
  • Умму Маъбад қиссаси ‎
  • Ҳижратнинг биринчи йилидаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Набий алайҳиссаломнинг Ясрибга киришлари ‎
  • Ясрибнинг янги номи. Ислом жамиятига асос солиш ‎
  • Янги жамиятнинг энг муҳим асослари ‎
  • Уруш ва ғазот ишлари. Ҳарбий ҳаракат поғоналари ‎
  • Исломдаги биринчи байроқ ‎
  • Ҳижрий иккинчи йилдаги ғазотлар ‎
  • Абдуллоҳ ибн Жаҳшнинг юборилиши ‎
  • Бадр жанги ‎
  • Урушнинг бошланиши ва унинг натижалари ‎
  • Бадр ғазотининг аҳамияти ‎
  • Мунофиқларнинг юзага чиқиши ‎
  • Кудрдаги Бану Сулайм ғазоти ‎
  • Бану Қайнуқоъ ғазоти ‎
  • Ҳижрий иккинчи йилда бўлиб ўтган бошқа ҳодисалар ‎
  • Ҳижрий учинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Уҳуд ғазоти ва унинг сабаблари ‎
  • Уҳуд ғазоти ҳақида мулоҳазалар ‎
  • Ҳамроул Асад ғазоти ‎
  • Ҳижрий тўртинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Ҳузайл қабиласининг адабини бериш ‎
  • Абу Салама сарийяси Ражийъ фожиаси ‎
  • Биъру Маъуна ҳодисаси ‎
  • Бану Назир ғазоти ‎
  • Ваъдалашилган Бадр ғазоти ‎
  • Ҳижрий бешинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Давматул Жандал ғазоти ‎
  • Хандақ (Аҳзоб) ғазоти ‎
  • Бану Қурайза ғазоти ‎
  • Ҳижрий олтинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Саҳро арабларининг таъзирини бериш ‎
  • Бану Мусталиқ ғазоти ‎
  • Ифк ҳодисаси ‎
  • Ҳудайбия сулҳи ва Ризвон байъати ‎
  • Ҳудайбия сулҳи ҳақида ‎
  • Ҳижрий еттинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Подшоҳ ва ҳокимларни Исломга даъват қилиш ‎
  • Араб амирларига йўлланган мактублар ‎
  • Хайбар ғазоти ‎
  • Бошқа фатҳлар ‎
  • Зотур-риқоъ ғазоти ‎
  • Амр ибн Ос ва Холид ибн Валиднинг Исломга кириши ‎
  • Қазо умра ‎
  • Ҳижрий саккизинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Муъта ғазоти ‎
  • Зотус-салосил сарийяси ‎
  • Макка фатҳи ‎
  • Макка фатҳининг аҳамияти ‎
  • Ҳунайн ғазоти ‎
  • Тоиф ғазоти ‎
  • Ҳижрий тўққизинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Табук ғазоти ‎
  • Ғазот ва сарийялар ҳақида ‎
  • Биринчи исломий ҳаж ‎
  • Элчилар йили ‎
  • Ҳижрий ўнинчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Видолашув ҳажи ‎
  • Ҳижрий ўн биринчи йилдаги муҳим ҳодисалар ‎
  • Муҳим саналар ‎
  • Рисолаи Муҳаммадиянинг инсониятга ‎фазли ва унинг оламшумул армуғонлари ‎
  • Рисолат ва диёнатлар тарихидаги беназир эълон ‎
  • Рисолаи Муҳаммадиядаги раҳматнинг ‎сон ва сифат жиҳатидан қиймати ‎
  • Рисолаи Муҳаммадия башариятни бадбахтлик ‎ва ҳалокатдан сақлаб қолган ‎
  • Нубувватнинг вазифаси, инсониятни қутқариш ва ‎саодатманд қилишдаги ўрни. Анбиёлар амалининг табиати ‎
  • Жоҳилият асри ва унинг ағдарилишга ҳамда ўз-ўзини ‎
  • ўлдиришга тайёрланиши тасвири ‎
  • Рисолаи Муҳаммадия ҳисобида янги олам ‎
  • Рисолаи Муҳаммадиянинг олти армуғони ва ‎уларнинг инсоният тарихига таъсири ‎
  • Пок ва равшан тавҳид ақийдаси ‎
  • Инсониятнинг бирлиги ва башариятнинг тенглиги асоси ‎
  • Инсоннинг мукаррамлиги ва улуғлиги эълони ‎
  • Умидсизлик ва шумланишга қарши кураш. Инсонда ‎орзу-умидни ва ўзига ишонч руҳини тирилтириш ‎
  • Дин ва дунёни жамлаш ҳамда тарқоқ сафларни ‎ва тижорий жамоатларни бирлаштириш ‎
  • Мақсаду ғоя, амал ва кураш майдонини тайин қилиш ‎
  • Янги олам ва инсоннинг туғилиши ‎
  • Ваҳийнинг даражалари ‎
  • Ҳадис, ҳадиси қудсий ва Қуръон ‎
  • Ислом дини ‎
  • Иймон – ақийда ‎
  • Ислом – шариат ‎
  • Эҳсон – тариқат ‎
  • Учинчи боб
  • Рошид халифалар даври ‎
  • Рошид халифалар даври ҳақида умумий сўз ‎
  • Биринчи фасл
  • Абу Бакр Сиддиқ розияллоҳу анҳу ‎
  • Мусайлима ҳақида ‎
  • Абу Бакр розияллоҳу анҳу амалга оширган буюк ишлар ‎
  • Ҳазрати Абу Бакрнинг вафотлари ‎
  • Иккинчи фасл
  • Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳу ‎
  • Фатҳлар ‎
  • Ҳазрати Умар розияллоҳу анҳунинг ‎тинчлик жабҳасидаги оламшумул ишлари ‎
  • Ҳазрати Умар ва илм ‎
  • Ижтимоий таъминот ‎
  • Камбағал оилаларнинг ижтимоий таъминоти ‎
  • Учинчи фасл
  • Усмон ибн Аффон розияллоҳу анҳу ‎
  • Ички жабҳадаги фаолиятлар ‎
  • Фитна ‎
  • Тўртинчи фасл
  • Алий ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳу ‎
  • Рошид халифалар даври ҳақида мулоҳазаларИслом тарихи 1-китоби электрон нашри

© 2014 – 2023 E-hilolnashr.uz. Барча ҳуқуқлар ҳимояланган.

Манзил: 100185, Тошкент ш. , Сугаллиота кўчаси 5уй

Тел.: +99871-2175999 (09:00-18:00)

Муаллиф рухсатисиз нусха олишнинг барча турлари қонунан ман этилади

Islom kitob pdf

“Bizga sajda yarashadi” asari muallifi Ahmad Gunbay Yildiz bo’lib, uning jida ko’p mashxur asarlari mavjud. Ushbu asar shular jumlasidandir. Asarni o’qir ekansiz kitob bir nechta hikoyalardan tashkil topgan. Kitobda nasroniy qizi Maryamning islom dinini qabul qilishi haqida, “Iblis o’z burchidan tondimi?”, O’lim hayotning boshlanishi, kabi hikoyalar mavjud. Asarni albatta o’qib chiqishni tavsiya qilamiz. Turk tilidan ushbu asarni maxorat bilan o’zbek tiliga Ozoda Ahmedova, Shohsanam Ochilovalar tarjima qilishgan.

Oq nilufarlar yurtida

Yozuvchi Grigoriy Petrov Yevropa bo‘ylab sayohat qilib, turli xalqlar hayotini o‘rganadi. Uning mashhur kitoblaridan biri “Oq nilufarlar yurtida” 600 yil mustamlakachilikda yashagan fin xalqining qanday oyoqqa turgani haqida hikoya qiladi. Yozuvchi 1900 yillarda Finlandiyaga qilgan sayohatlari davomida o‘zini anglayotgan, hayotini yaxshilashga urinayotgan finlar bilan suhbatda bo‘lgan. Uzoq yillar Shvetsiya va Rossiyaning qarami bo‘lgan Finlandiya 1917 yilda o‘z mustaqilligini e’lon qiladi. Kitobda shu davrgacha bo‘lgan hayot haqida so‘z boradi. Asarda odamlar hayotini yaxshilashga bel bog‘lagan qahramonlar va ular tutgan yo‘llar haqida bayon qilinadi.

Sohilsiz dengiz

“Sohilsiz Dengiz” kitobi Ahmad Muhammad Tursun qalamiga mansub bo’lib, bu kitob ulug’ ajdodimiz xadislar olami sultoni bo’lgan Muhammad Ibn Ismoil Buxoriy bobomizning xayot yo’llarini hikoya qilib beradi. Buxoriyning qadam yoʻllarini tasvirlagan muallifning ishlayotgan usullariyu, mukammal idroki huddi sizni oʻsha olam ichra qushdek parvoz qildiradi. Bu asarning juda tasirli joyi har bir tolibi ilmning qanday bilim olish, unga erishish, hayotda qanday yashash kerakligi buyuk ulamolarimiz va shayxlarimiz tilidan aytilgan. Bundan bir parcha: Tolibi ilm uchun 4ta» коф» kerak. Kissai padar- ota kissasi Kosai modar- ona kosasi
Kashishi ustoz- ustoz eʼtibori Koʻshishi shogird- shogird harakati.

Ma`naviy Masnaviy (To’plam)

” Ma`naviy Masnaviy” (To’plam) asari Jaloliddin Rumiyning shoh asarlaridan biri hissoblanib, bu asarda sharq va gʻarb adabiyotida buyuk asarlardan biri sifatida taʼriflanadi. Oltita katta jilddan iborat ushbu asar 26840 baytdan (51370 misradan), Qur’onning 70 foiz maʼnosini oʻzida jamlagan va asar 690 ta hadisga sharh, 270 ta turli mavzudagi hikoyalardan iboratdi

Islom iqtisodi. Global inqirozdan chiqish

”Islom iqtisodi. Global inqirozdan chiqish” kitobi Turkiyaning mashhur ilohiyotchi olimi va doktori hissoblangan Ehson Shenojakning mazkur mavzudagi uzoq yillik izlanishlari mevasi boʼlib, kitobda “Islom iqtisodiyoti” mavzusi sodda holda, aniq dalillar asosida tushuntirib berilgan.

Jangchi

“Jangchi” qissasi o’z motivi bilan o’zbek adabiyotida yangi yo’nalishni ochdi. Payg’ambarlar – xalqning najotkorlari haqidagi timsollar zamonaviy adabiyotimizda deyarli uchramaydi.

Qur’oni karim va o’zbek tilidagi ma’nolar tarjimasi

Shukronalik- inson ziynati. Bugungi tinchlik-osoyishtalik, erkin va faravon hayotga shukrona keltirish, uning qadriga yetish xayru barakani yanada ziyoda qiladi. Ushbu kitob sizga ayni yaratganning bergan ne’matlariga shukrona keltirishni o‘rgatadi. Shukrona keltirib, qalblari nurga to‘lgan ayollarning hikoyalarini Mazkur kitob – kitobxonlarimiz tomonidan mamnuniyat bilan kutib olingan «Tafsiri Hilol»ning qisqartirilgan, maxsus nashri bo‘lib, unda faqat oyatlarning asli hamda ma’nolarning o‘zbekcha tarjimasi berilgan. Bu esa Qur’oni Karimni tilovat qiluvchilar uchun qiroat davomida oyatlarning mazmuni bilan ham tanishib borish imkonini beradi. «Qur’oni Karim va o‘zbek tilidagi ma’nolari tarjimasi»ning muqaddimasidan uning ushbu nashrning o‘ziga xos xususiyatlari haqida keng ma’lumot olishingiz mumkin. eshitib, ko‘zingizdan yosh chiqadi, ich-ichdan to‘lqinlanasiz, tilingizdan shukronalik tushmay qoladi. Eng muhimi, sizga tanish bo‘lgan psixolog, “Azizam” psixologik klubi rahbari Azizaxon Tashxodjayeva bilan qalban yaqinlikni his etasiz, uni xuddi oldingizda turgandek his etasiz. Kitob sizni shukronalikka o‘rgatar ekan, qalbingiz quvonchga, hayotingiz faravonlikka yuz tutadi.

Qarz va unga bog’liq masalalar

Bandalarini qarzi hasan berishga undagan Alloh taologa U Zotning jaloliga va jamoliga munosib hamdu sanolar bo‘lsin! Qarz muomalasini go‘zal ravishda olib borishni o‘rgatgan zot, Alloh taoloning oxirgi nabiysi Muhammad Mustafoga salavot va salomlar bo‘lsin! Qarz masalasi azal-azaldan, doimiy ravishda kishilarning boshini qotirib kelayotgani masalalardan biri ekanligi hech birimizga sir emas. Bu masalada musulmon kishi o‘zini qanday tutishi lozimligi xususidagi hukmlarni keragicha o‘rganish har bir musulmon uchun juda ham zarurdir. Zotan, inson kim bo‘lishidan qat’i nazar, hayoti davomida qarz muomalasiga duch kelishi turgan gap: kimdir qarz oladi, kimdir qarz beradi. Qarz olgan ham, qarz bergan ham, qarzga guvoh bo‘lgan ham bu ish bo‘yicha mavjud shar’iy ta’limotlarni, qarzning shariatdagi hukmlarini bilishi lozim. Qarz masalasi turli sabablarga ko‘ra bugungi kunimizning dolzarb masalalaridan biriga aylanib qoldi, desak mubolag‘a qilmagan bo‘lamiz. Avvalgi tuzum davrida kishilarning iqtisodiy faoliyati qat’iy chegaralangan, xususiy mulkchilik deyarli man qilingan edi. Shu sababli qarz masalasi ham chegaralangan, odamlar bu muammoga hozirgichalik duch kelishmasdi. Yangi sharoitda ko‘pchilikda oson yo‘l bilan tezroq va ko‘proq boylik orttirish istagi avj oldi. Ularning xayoli bu maqsadga erishishning eng oson yo‘li qarz olib, tijorat qilish yoki biror tadbirkorlik bilan shug‘ullanish, degan fikr bilan band bo‘ldi. Odamlar «Falon miqdorda qarz olib, uni bir marta «aylantirsam», buncha foyda ko‘raman, ikki marta «aylantirsam», mana buncha bo‘ladi», qabilidagi hisob-kitoblarni qilishga tushdilar. Har kim qilmoqchi bo‘lgan ishini yaxshi biladimi-yo‘qmi, o‘ziga, hozirgi sharoitga to‘g‘ri keladimi-yo‘qmi, baribir, natijasi albatta zo‘r bo‘ladi, degan xayol bilan harakat boshladi. Ko‘proq «Falonchi-pistonchilar buncha qarz olib, chetdan mol olib kelib sotgan ekan, buncha foyda ko‘ribdi, men ham shunday qilmoqchiman», qabilida ish ko‘rish avj oldi. Falonchining ota-bobosi bu ishning ustalari bo‘lgani, u mazkur ishni ulardan o‘rganib o‘zlashtirib olgani haqida o‘ylash ularning xayoliga ham kirib-chiqmasdi. Chuqur o‘ylamay, shoshilib qilingan ana shunday ishlar oqibatida «tadbirkorlar» orasida ishni eplay olmay, qarzga botib qolish hollari asta-sekin ko‘paya bordi. Kishilar o‘rtasida bu borada kelishmovchiliklar, tortishuvlar, urush-janjallar paydo bo‘la boshladi. Qarz berganlar bergan qarzlarini qaytarib olish qiyin bo‘layotganidan, qarz olganlar esa «hisoblagich aylanib» turganidan tinmay shikoyat qilishardi. Bora-bora qarz olganidan tonayotganlar va qarzni qaytarib olish uchun odatdan tashqari chora-tadbirlar ko‘rayotganlar haqida gaplar urchiy boshladi. Odatdagidek, qilar ishni qilib qo‘yganidan, ko‘za sinib, suv to‘kilganidan keyin mullalarga murojaat qilish ham boshlanib ketdi. Qarz olib, qarz berayotganlarida shariat ham, ahli ilm ham yodiga kelmagan kishilar boshlariga ish tushganidan keyin muammoni hal qilish uchun shariatning hukmini, ahli ilmning aralashuvini istab qolishardi. Bu holat domlalarni ham qarz va unga bog‘liq masalalar bo‘yicha kitob titishga, so‘rab-surishtirishga majburladi. Avval bu kabi masalalar kam bo‘lganidan ulamolar ham ular haqida chuqur tahlil qilingan javoblarni tayyor holda topish ishida bir muncha qiynalishlari turgan gap edi. Eng qiyini, shariat ta’limotlariga amal qilmasdan olib borilgan moliyaviy muomalalarda paydo bo‘lgan muammolarni shariat hukmi bo‘yicha hal qilish kerak bo‘lardi. Mazkur masalalarning deyarli barchasida «Agar avvaldan so‘rab, shariat bo‘yicha ish tutganingizda, bu holga tushilmasdi», degan gaplar bo‘lar edi. Misol uchun, ikki tarafning gapi bir-biriga to‘g‘ri kelmay qolganda, «Orangizda bo‘lgan qarz muomalasini yozib qo‘yganmisizlar?» deb so‘ralsa, ikkisi ham «Yo‘q», degan javobni berardi. «Guvohlar bormi?» degan savolga ham xuddi shu javob olinardi. Qarz borasidagi mashmashalar hozirgi kunimizda ham davom etmoqda. Eng yomoni, qarz berish imkoni bor kishilar bo‘lib o‘tgan hodisalardan keyin birovga qarz berishga botina olmay qolishdi. Qarzdorlarning ba’zilari qarzni to‘lashga harakat qilish o‘rniga turli-tuman hiylalarni ishga solishga o‘tdilar. Qolganlari esa qarzni qanday uzish haqida o‘ylab, xayollari parishon bo‘lib yurishibdi. Qabulimga kiradigan kishilarimizning ma’lum qismi qarzdorlar bo‘lib, ular mendan qarzni uzish uchun nima qilish va o‘zlarini qanday tutish kerakligi borasida maslahat, bu boradagi duolarni so‘raydilar. Shuningdek, jamiyat miqyosida ham qarz muammosi haqida, qarz berib, qaytarib ololmay yurganlarning fig‘onlari, qarzni bermay yurganlarning firiblari borasidagi va shunga o‘xshash turli-tuman gaplar hali-hanuz ozaygani yo‘q. Mazkur muammolar va ularga bog‘liq holatlar bo‘yicha kerakli shar’iy ma’lumotlarni alohida risola shaklida taqdim qilish haqida kamina xodimingiz anchadan buyon o‘ylab, reja qilib yurar edi. Alloh taoloning irodasi ila shu kunlarda mazkur rejani amalga oshirish fursati kelganday bo‘lib qoldi. Haq subhanahu va taolodan yordam so‘ragan holda bu ishni amalga oshirishga qo‘l urdik. Alloh taoloning O‘zi bu ishda bizga yordamchi bo‘lsin!

Keksalarni e’zozlash

O‘zining abadiy dasturi bo‘lmish Qur’oni Karimda bandalarini keksalarni qadrlashga amr qilgan Alloh subhanahu va taologa jaloli va jamoliga mos hamdu sanolar bo‘lsin!

Keksalarni e’zozlashni sunnatlarida joriy qilgan va bu ishda barchaga o‘rnak bo‘lgan oxirzamon Payg‘ambari Muhammad Mustafoga mukammal va batamom salavot va salomlar bo‘lsin!

Keksalarni va o‘zidan kattalarni ehtirom qilish o‘z qadr-qiymatini bilgan har bir jamiyatning eng ahamiyatli qadriyatlaridan biri hisoblanadi. Bu qadriyatlar ularga amal qilgan jamiyatlarda o‘ziga munosib oliymaqom joy oladi. Mazkur jamiyatlarda har bir inson keksalarni e’zozlash bo‘yicha o‘zining mas’uliyatini yaxshi biladi va bajaradi. Ana shunda har bir ish va shaxs o‘z o‘rnini topadi.

Qadimda bobo va momolarimiz dinimiz ta’limotlariga amal qilish jarayonida bu boradagi ko‘rsatmalarni ham go‘zal tarzda amalga oshirganlar va barchaga o‘rnak bo‘lganlar.

Musulmonlar orasida keksalar doimo qadrlanib kelgan, chunki Islom shariatida bu ishga alohida ahamiyat beriladi. Zotan, qarilik inson hayotining ojizlik va zaiflik bosqichi hisoblanadi. Shuning uchun yosh, baquvvat chog‘ida jamiyatga xizmat qilgan kishilarga qarigan chog‘larida yaxshilik qilish ularning yaxshiligini yaxshilik bilan qaytarish sirasidagi ishlar qatoriga kiradi. Islom shariatida har bir qariyaga o‘ziga yarasha imtiyoz be-rilgan. Ularning har biri jamiyatda e’zozlanish va ehtirom qilinish haqqiga egadir. Mazkur holatlarning barchasi musulmon-lar yashaydigan jamiyatda yaqqol ko‘zga tashlanib turadi.

Biz, bugungi kun musulmonlari ham mazkur bobo va momolarimizga munosib bo‘lishimiz, barcha go‘zal odoblarimizga amal qilib, keksalarni e’zozlash, ularga izzat-ikrom ko‘rsatish ishlarini qoyilmaqom tarzda yo‘lga qo‘yib borishimiz lozimdir.

Kattalarni ulug‘lash, e’zozlash, avaylash barcha payg‘ambar alayhissalomlarning sunnati va musulmon jamiyatlarining aso-siy belgilaridan biridir. Hozirgi kunda insonparvarlik borasidagi dinimiz ta’limotlarini o‘rganib, ularga amal qilishni yo‘lga qo‘yib borish jarayonida keksalarni e’zozlashdek buyuk insoniy fazilatni yaxshilab yo‘lga qo‘yib borish hammamiz uchun nihoyatda foydali bo‘ladi.

Keksalarga ko‘rsatiladigan hurmat va e’zoz musulmonlar ja-miyatida shariat ta’limoti asosida amalga oshiriladi. Ya’ni bu borada Qur’oni Karim oyatlaridan, Nabiy alayhissalomning hadislaridan, ulamolarning ijmo’laridan va ulug‘larning amal-laridan dalillar, hujjatlar bordir.

Quyidagi satrlarda keksalarni e’zozlash borasida kelgan oyat, hadis va shar’iy ta’limotlarni qo‘ldan kelganicha o‘rganib chiqishga ojizona harakat qilamiz. Alloh taoloning O‘zi bu ishi-mizning oson va manfaatli bo‘lishini nasib etsin!