Press "Enter" to skip to content

Мактабгача таълим ёшидаги болаларда китобхонликни шакллантириш усуллари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

– таълим-тарбия жараёнини амалга оши-ришда илFор технологиялардан фойдаланиш оркали таълим олишнинг ихтиёрий усулидан фойдаланишга имкониятлар яратилганлиги;

Bolani kitob o‘qishga qiziqtirishning 7 qoidasi

Ba’zi bolalar haqiqiy kitobsevar bo‘lsa, boshqalari esa o‘qishni yoqtirmaydilar. Shunga qaramay, barcha bolalarni ham kitob mutolaasiga qiziqtirish mumkin.

Farzandlarni majburlamasdan o‘qishga qanday chorlash mumkin? Quyidagi maslahatlar farzandingizni kitobga mehr qo‘yishiga yordam beradi.

  1. Zamonaviy texnologiyadan foydalaning
  2. Mutolaa burchagi qilib bering
  3. Bolajoningizni tez-tez kutubxonaga olib boring
  4. Kitoblar tez-tez suhbatingiz mavzusiga aylansin
  5. Farzandingiz qiziqqan mavzudagi kitoblarni tanlang
  6. Farzandingizga namuna bo‘ling
  7. Har kuni kitob o‘qib bering!

Zamonaviy texnologiyadan foydalaning

Siz farzandingiz kitob o‘qishini istaysiz, u esa kompyuter o‘yinini xohlaydi. Nima qilish kerak? Kitob mutolaasini ana shu jarayonga yaqinlashtiring, ya’ni zamonaviy texnologiyalardan foydalaning. Kompyuter yoki planshetdan foydalangan holda elektron kitoblardan o‘qib bering. Internetda ko‘plab bepul elektron kitoblar topishingiz mumkin. Ularni on-layn o‘qish yoki yuklab olish ham mumkin. Ba’zi elektron kitoblarning qog‘oz nusxasiga nisbatan imkoniyatlari keng. Masalan, audio va video tasvirlar bilan boyitilgan. Bu esa polaponingizni qiziqtirishi aniq.

Mutolaa burchagi qilib bering

Kichkintoyingizni chalg‘itmaydigan, tashqi shovqin-surondan holi bo‘lgan mo‘jazgina “uycha” yoki burchak qilib bering. Ana shunday mo‘jazgina chodirchalar ham bolajoningiz uchun “uycha” sifatida xizmat qilishi mumkin. Bu “mutolaa hududi”ga yumshoq ko‘rpacha va yastiqchalar qo‘yib, kitob o‘qishi uchun qulaylik yarating. Devorlariga turli ertaklardagi qahramonlarning suratlari bilan bezatsangiz, bolajoningiz o‘zini haqiqiy ertaklar olamiga tushib qolganday his qilib, kitob o‘qishga ilhomi keladi. Bugun bolalar o‘yinchoqlari sotiladigan do‘konlarda bolalar uchun jajji chodirchalar sotiladi.

Bolajoningizni tez-tez kutubxonaga olib boring

Polaponingizni oxirgi marta qachon kutubxonaga olib bordingiz? Agar farzandingizda doimiy ravishda kitob o‘qish ko‘nikmasini shakllantirishni istasangiz, haftasiga hyech bo‘lmagamda bir marta kutubxonaga olib boring. Shoshmasdan kitoblarni birgalikda ko‘rib chiqing, birgalikda tanlang, birgalikda o‘qing. Uyda o‘qish uchun ham kitoblar oling. Bundan tashqari, kitoblarni solish uchun “kitoblar sumkasi”ni ham qilib bering. Ahamiyatsizdek tuyuladigan mayda-chuyda amallar muhim usullar bo‘lib, ular farzandingizning kitobxon bo‘lishiga, bora-bora kitoblar doimiy hamrohiga aylanishiga yordam beradi.

Kitoblar tez-tez suhbatingiz mavzusiga aylansin

Agar siz bolajoningizni kitob o‘qishga g‘ayratini oshirmoqchi bo‘langiz, tez-tez ertaklar, hikoyalar aytib bering, umuman kitoblar va ularning mazmun – mohiyati haqida suhbatlashib turing. Hayotda sodir bo‘lgan haqiqiy voqyealarni bolalaringiz o‘qigan ertak va hikoyalar bilan bog‘lashga harakat qiling. Bundan tashqari, ma’lum bir kitobning kino versiyasini birgalikda tomosha qilib, so‘ng solishtirishingiz, kitob va kino versiyasi haqida fikrlarini olishingiz mumkin. Bu esa farzandingizni nafaqat o‘qishga chorlaydi, balki, mushohada qilishga o‘rgatadi, tahlil qilish qobiliyatini shakllantiradi.

Farzandingiz qiziqqan mavzudagi kitoblarni tanlang

Ba’zi bolalar hayvonot olamiga qiziqsa, ba’zi bolalar ertaklarda boladigan ajdarho, yalmog‘iz kampir, gnom kabi to‘qima mavjudotlar haqidagi ertaklarni eshitishni hush ko‘rishadi. Ba’zi bolajonlar dinozavrlar haqida o‘qib berishingizni so‘rasa, boshqalari koinotdagi boshqa sayyoralar haqida bilgisi keladi. Farzandingiz qiziqishiga qarab kitob tanlang.

Farzandingizga namuna bo‘ling

Bolalar ota-onasida namuna oladilar. Agar siz muntazam kitob mutolaa qilsangiz, boshqa oila a’zolaringiz bilan turli kitoblar to‘g‘risida tez-tez suhbatlashsangiz, kitobdan zavq olgangizni ko‘rsatsangiz, farzandingizga o‘rnak ko‘rsatgan bo‘lasiz. Kitob o‘qish asta-sekin farzandingizning ham sevimli mashg‘ulotiga aylanib boradi.

Har kuni kitob o‘qib bering!

Vaqtingizni ayamasdan, polaponingizga har kuni kitob o‘qib bersangiz, u asta-sekin o‘zi ham muntazam mustaqil tarzda kitob mutolaa qiladigan bo‘ladi. Uning hayotida kitobxonlik an’anaga aylanadi.

Некоторые дети настоящие любители книг, а другие нет. Однако все дети также могут быть заинтересованы в чтении книги.

Как побудить детей учиться без принуждения? Вот несколько советов, которые помогут вашему ребенку полюбить книги.

Используйте современные технологии

Вы хотите, чтобы ваш ребенок читал книгу, а он хочет компьютерную игру. Что делать? Приблизьте свое чтение к этому процессу, используя современные технологии. Читайте электронные книги с помощью компьютера или планшета. Вы можете найти много бесплатных электронных книг в Интернете. Их также можно прочитать или скачать в Интернете. Некоторые электронные книги имеют больше возможностей, чем печатные копии. Например, обогащенные аудио- и видеоизображениями. Это обязательно заинтересует вашего полапона.

Сделайте это уголком для чтения

Подарите своему малышу небольшой «домик» или уголок, где он не будет отвлекаться и где не будет посторонних шумов. Даже небольшие палатки могут служить «домом» для вашего ребенка. Упростите чтение, поместив в эту «зону чтения» мягкие одеяла и подушки. Когда вы украсите стены изображениями героев из разных сказок, ваш ребенок почувствует себя в мире сказок и вдохновится на чтение книги. Сегодня в магазинах детских игрушек продаются маленькие палатки для детей.

Чаще водите ребенка в библиотеку

Когда вы в последний раз брали половон в библиотеку? Если вы хотите, чтобы ваш ребенок развивал способность регулярно читать, водите его в библиотеку раз в неделю, когда меня там нет. Не торопитесь вместе смотреть книги, вместе выбирать, вместе читать. Берите книги для чтения дома. Также сделайте «книжную сумку» для книг. Мелочи, которые кажутся тривиальными, являются важными способами помочь вашему ребенку стать читателем и постоянным компаньоном книг.

Пусть книги часто будут темой вашего разговора

Если вы хотите, чтобы ваш ребенок читал, чаще рассказывайте истории и говорите о книгах в целом и их содержании. Попробуйте связать события реальной жизни со сказками и рассказами, которые читали ваши дети. Вы также можете вместе посмотреть киноверсию определенной книги, затем сравнить и получить отзывы о книге и киноверсии. Это не только поощряет вашего ребенка к чтению, но и учит его наблюдать и развивать аналитические навыки.

Выбирайте книги на тему, которая интересна вашему ребенку

В то время как одних детей интересует животный мир, других детей интересуют сказочные драконы, облизывающие старух,люблю слушать истории о тканевых существах, таких как гномы. Некоторые дети попросят вас прочитать о динозаврах, а другие захотят узнать о других планетах во Вселенной. Выбирайте книгу, исходя из интересов вашего ребенка.

Будьте образцом для подражания для своего ребенка

Дети берут пробу у родителей. Если вы регулярно читаете книгу, часто говорите с другими членами семьи о разных книгах и показываете, что вам нравится эта книга, вы станете примером для своего ребенка. Постепенно чтение становится хобби для вашего ребенка.

Читайте книгу каждый день!

Если вы будете читать свою книгу каждый день, не теряя времени, он постепенно станет постоянным читателем самостоятельно. Чтение стало традицией в ее жизни.

Мактабгача таълим ёшидаги болаларда китобхонликни шакллантириш усуллари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

инновацион механизм / руҳий ҳиссиёт ва интуиция / адабиёт маркази / тарғибот / маънавият / ҳамкорлик / инновационный механизм / психические чувства и интуиция / центр литературы / пропаганда / духовность / сотрудничество

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Турақулова Манзурахон Маллабоевна

Мақолада мактабгача ёшдаги болаларда китобга нисбатан меҳр-муҳаббатни шакллантиришнинг аҳамияти тўғрисида фикрлар билдирилган. Мактабгача таълим муассасаларидаги тарбиячилар учун болада китобхонликни тарбиялашга доир методик кўрсатмалар, шунингдек, мактабгача таълим муассасаси тарбиячисининг оила билан ҳамкорлик ишларига доир тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Турақулова Манзурахон Маллабоевна

Педагогларнинг касбий реориентацияси негизида мактабгача таълим муассасаси амалиётчи психологларини касбий қайта тайёрлаш масалалари

Мактабгача таълим муассасаларига раҳбарлик қилишнинг айрим жиҳатлари

Умумий ўрта таълим муассасаларида иқтидорли болаларни эрта аниқлаш ва ривожлантиришнинг самарали шакл ва методлари

Мактабгача ёшдаги болалар билан олиб бориладиган ижтимоий-педагогик фаолият
Бошланғич синфларда таълим жараёнини ташкил этишнинг психологик хусусиятлари
i Не можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МЕТОДЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ КУЛЬТУРЫ У ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА

В статье излагается значимость формирования читательской культуры у детей дошкольного возраста. Даны методические инструкции для воспитательниц дошкольного образовательного учреждения по воспитанию у ребенка любви к книге, а также рекомендации по сотрудничеству воспитателей дошкольного образовательного учреждения и семьи.

Текст научной работы на тему «Мактабгача таълим ёшидаги болаларда китобхонликни шакллантириш усуллари»

Турак,улова Манзурахон Маллабоевна,

Андижон давлат университети х,узуридаги Халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш худудий маркази «Мактабгача, бошланFич ва махсус таълим методикалари» кафедраси катта укитувчиси

МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ЁШИДАГИ БОЛАЛАРДА КИТОБХОНЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ

ТУРАЦУЛОВА М.М. МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ЁШИДАГИ БОЛАЛАРДА КИТОБХОНЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ

Маколада мактабгача ёшдаги болаларда китобга нисбатан мех,р-мух,аббатни шаклланти-ришнинг ах,амияти туFрисида фикрлар билдирилган. Мактабгача таълим муассасаларидаги тарбиячилар учун болада китобхонликни тарбиялашга доир методик курсатмалар, шунингдек, мактабгача таълим муассасаси тарбиячисининг оила билан х,амкорлик ишларига доир тавсия-лар берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: инновацион механизм, рух,ий х,иссиёт ва интуиция, адабиёт маркази, тарFибот, маънавият, х,амкорлик.

ТУРАКУЛОВА М.М. МЕТОДЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ КУЛЬТУРЫ У ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА

В статье излагается значимость формирования читательской культуры у детей дошкольного возраста. Даны методические инструкции для воспитательниц дошкольного образовательного учреждения по воспитанию у ребенка любви к книге, а также рекомендации по сотрудничеству воспитателей дошкольного образовательного учреждения и семьи.

Ключевые слова и понятия: инновационный механизм, психические чувства и интуиция, центр литературы, пропаганда, духовность, сотрудничество.

TURAKULOVA М. М. METHODS OF LITERATURE CULTURE FORMATION AMONG CHILDREN OF PRESCHOOL AGE

In the article the importance of formation reading cultures among children of preschool age is discussed. Methodical instructions for teachers of preschool educational establishment on training bibliophile at the child, and are given recommendation on cooperation with families in that regards.

Keywords: the innovative mechanism, mental feelings and intuition, the center of the literature, propagation, spirituality, cooperation.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6

XXI аср бошларида кечаётган глобал ижтимоий-ицтисодий ва геосиёсий жараёнлар, дунёнинг тоявий-мафкуравий циёфа-сини узгартириб, янгича тафаккур ва дунёцарашни шакллан-тиришни тацозо этмоцда.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йил 16 август куни Олий ва урта махсус таълим вазири И.Мажидов, Урта махсус касб-хунар таълими маркази директори М.Холмухамедов, Халк таълими вазири У.Иноя-тов ва уларнинг уринбосарларини кабул килиб, таълим тизимидаги ислохотларнинг бориши буйича мажлис утказди1. Булиб утган йиFилишда мактабгача таълим тизимини таркибий жихат-дан тубдан ислох килиш, мазкур муассасалар билан болаларни тула камраб олиш буйича мухим вазифалар куйилди.

Бу борадаги тахлиллар натижасида киска вактда бир катор йирик хужжатлар – Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 9 сен-тябрдаги «Мактабгача таълим тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари туFриси-да»ги ПК,-3261-сон карори, 2017 йил 30 сентябр-даги «Мактабгача таълим тизими бошкарувини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари туF-рисида»ги ПФ-5198-сон фармони хамда «Узбекистон Республикаси Мактабгача таълим вазирлиги фаолиятини ташкил этиш туFри-сида»ги ПК,-3305-сон карорлари кабул килинди. Кабул килинган мазкур хужжатлар мазмун-мохияти таркибидан мактабгача таълим тизимини такомиллаштириш жараёнининг марка-зида инновацион механизмларни шаклланти-риш ва уларни бошкариш асосий урин эгаллаб, бир катор ишлар амалга оширилганлигини куриш мумкин.

– мактабгача таълим тизимига оид меъёрий-хукукий хужжатларнинг такомиллаштирилган-лиги2;

1 «Халк сузи» газетаси, 2017 йил 17 август, №162 (6855).

2 «Мактабгача таълим муассасаларида кичик кутуб-хона яратиш, унинг фаолиятини ташкил этиш ва бола-лар бадиий адабиётидан самарали фойдаланиш буйича» йурикнома. Узбекистон Республикаси Халк таълими вазирлиги Мактабгача таълим муассасалари ходимла-рини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш республика укув-методика Марказида ташкил этил-ган Илмий-методик кенгашнинг 2016 йил 25 январдаги навбатдан ташкари 1-сон баённомаси карори билан тасдикланган ва нашрга тавсия этилган.

– мактабгача таълимни амалга оширишнинг умумий турдаги, киска муддатли, хусусий ва оилада амалга оширишга каратилган алохида-алохида дастур хамда методик кулланмалари-нинг яратилганлиги;

– яратилган таянч дастур асосида турли йуналишларга каратилган вариатив дастурлар-нинг ишлаб чикилганлиги;

– таълим-тарбия жараёнини амалга оши-ришда илFор технологиялардан фойдаланиш оркали таълим олишнинг ихтиёрий усулидан фойдаланишга имкониятлар яратилганлиги;

– таълим-тарбия жараёнини ташкил этишда хорижий тажрибаларни урганиш ва илFор иш ва технологияларни амалда куллаш учун хорижий давлатлар билан хамкорлик ишларининг йулга куйилганлиги;

– сифатли укув-методик ва дидактик мате-риаллар (шу жумладан, уйинлар ва уйинчоклар) ва бадиий адабиётларни тайёрлаш тизимининг такомиллаштирилиб борилаётганлигини курса-тиш мумкин.

Мактабгача таълим мазмунини яхшилаш ва белгиланган талабларни бола онгига сифатли сингдириш бугуннинг долзарб вазифаларидан биридир. Бу масаланинг ечимида ташкил этила-ётган хар бир машFулот ва машFулотдан ташкари фаолият турлари, фойдаланилаётган усул ва воситалар мазмун ва салохияти ётади.

Маълумки, мактабгача ёш давридаги бола учун ташкил этиладиган фаолият турлари маз-мун-мохиятининг бола томонидан осон узлаш-тирилишини таъминлаш учун кулайликларнинг хисобга олиниши талаб этилади. Бола таълим-тарбияси учун кулланилаётган замонавий усул ва воситалар турли-туман, ёркин ва жонли булиб, болада кизикиш уЙFота олмас экан, белгиланган максадга эришиш амри махолдир. Шу уринда мактабгача ёшдаги болалар хаётида китоб ва ундан фойдаланишнинг урни хусусида тухталиб утсак.

Маълумки, бола дунёга келар экан, унинг рухиятида софлик, адолат, ишонч каби гузал фазилатлар бирга дунёга келади. Энди бола кал-бидаги бу гузал фазилатларни саклаб колиш

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6

учун oилa, жaмият вa тaълим тизими бунгa тaйëp бyлмoFи œpa^ Мaнa шу юкcaк вaзифaни aмaлгa oшиpиш учун дaвлaтимиздa бapчa шapт-шapoитлap яpaтилиши бopacидa кeнг кyлaмли ишлap тaшкиллaштиpилгaн 6УЛИ6, фaкaт ундaн унумли вa oкилoнa фoйдaлaниш мacaлacи дoл-зapб 6УЛИ6 кoлмoкдa. Китoбxoнлик инcoнни мaънaвий бoйитиб, унинг мaънaвий-мaъpифий бapкaмoллигини тaъминлaйди. Инcoннинг шaxc cифaтидa шaкллaниши мaънaвий тaфaккуpининг бapкapopлигигa бoFликдиp.

Бу бapкapopлик бoлaлapгa oнa кopнидaн бoшлaб китoбгa бyлгaн мeхp вa китoбнинг хaëт cУкмoклapидa учpaйдигaн мaълум биp мacaлa-лap eчимидa КУЛ кeлишини илFaб oлишгa Уpгaтиш opкaли вужудгa кeлaди.

Бoлaгa чaкaлoклигидaн бoшлaб, яъни бeшикдa ëтгaн дaвpидaн aллa, эpтaк, xano шeъpлapни oбpaзли aйтилca, гapчи у тушунмa-caдa, эшитaди, мaйин ox1aнгни илFaйди. Бу жapaëн тyxтaб кoлмacлиги лoзим. Acap Kaxpa-мoнлapи нoмигa бoлaнинг иcмини куйиб aйтилca, бу кичкинтoйгa жудa ë^^ Мacaлaн: Мeнинг кизим «Зумpaд» ^би aклли ëки УУглим Сapдopбeк «Руcтaм»дeк пax1лaвoн кaби cyзлapдaн фoйдaлaниши х^м бoлaдa эpтaк, xикoялap кaхpaмoнлapигa кизикишни oшиpaди. Бoлaдa китoбгa мунocaбaт шу тapикa шaкллaн-тиpилa бoшлaнaди.

Китoбxoнлик мaктaбгaчa тaълим ëшидaги бoлaлapни xap тoмoнлaмa, жиcмoнaн, pухaн вa aклaн pивoжлaнишидa мухим Уpингa эгa. Xaлк тaълими вaзиpининг 2G16 йил 3G дeкaбpдaги 315-coн буйpуFи билaн тacдиклaнгaн, i^e^ci^ Рecпубликacи Пpeзидeнтининг 2G16 йил 29 дeкaбpдaги «2G17-2G21 йиллapдa мaк-тaбгaчa тaълим тизимини янaдa тaкoмиллaшти-pиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa»ги nK,-27G7-гон кapopидa бeлгилaнгaн вaзифaлapни aмaлгa oшиpиш бyйичa тaдбиpлap peжacининг 4-бaндигa мувoфик, мaктaбгaчa тaълим муacca-caлapидa кичик кутубxoнaлapни тaшкил этиш, бoлaлapнинг бaдиий aдaбиëтгa бyлгaн кизикиш-лapини бapвaкт уЙFoтиш мaкcaдидa бoлaлap вa oтa-oнaлap учун зapуp бyлгaн бaдиий aдaбиëт-лap билaн тaъминлaш, шунингдeк, пeдaгoг ^p-лap вa бoлaлap учун кичик кутубxoнa фaoлия-тини тaшкил килиш мaкcaдидa С.С.Миpжaлилoвa, И.В.Гpoшeвa, М.Нишaнoвaлapнинг «Мaктaбгaчa тaълим муaccacaлapидa кичик кутубxoнa яpa-тиш, унинг фaoлиятини тaшкил этиш вa бoлaлap

бaдиий aдaбиëтидaн caмapaли фoйдaлaниш бyйичa» йypикнoмacи acocидa aмaлий ишлap oлиб бopмoкдaмиз.

MaCTa6^a тaълим муaccacaлapидa китoбгa кизикиш уЙFoтиш учун eтapли вa кулaй шapoит-лapни яpaтиш зapуp. «Мaктaбгaчa тaълим муac-cacaлapидa кичик кутубxoнa яpaтиш, унинг фao-лиятини тaшкил этиш вa бoлaлap бaдиий aдa-биëтидaн caмapaли фoйдaлaниш бyйичa йypик-нoмaдa мaктaбгaчa тaълим муccacaлapидa кичик кутубxoнaни тaшкил этишгa биp кaтop тaлaблap бeлгилaб бepилгaн:

• кичик кутубxoнa жoйлaшaдигaн xoнaни aниклaш. Ушбу xoнa cифaтидa кичик кутубxoнa учун кулaй бyлгaн мaктaбгaчa тaълим муaccaca-c^Aarn биpop xoнa – мeтoдикa xoнacи, муcикa зaли ëки муaccacaдaги мaвжуд буш xoнaни тaн-лaш мумкин;

• xoнaни зapуp жихoзлap, яъни китoблapни нaмoйиш килиш вa «к^ш учун жaвoн, бoлaлap вa oтa-oнaлap учун cтoл вa cтуллap билaн жихoзлaш;

• кулaй жoйлaшуви – шoвкин вa oëк товуш-лapи бyлмacлиги учун эшикдaн узoкpoкдa тинч жoй тaнлaш;

• кундузги вa кeчки вaктлapдa яxши ëpитил-ганли™ – бoлaнинг кypиш кoбилиятигa зapap eткaзмacлик учун ëpуFлик мaнбaигa якин (oйнa-дaн узoк эмacлиги, геч^ун ëpиткичнинг мaв-жудлиги) булиши;

• кичик кутубxoнa шинaм, жoзибaли булиши;

• кичик кутубxoнa xaвфcиз, бoлaни ш^шил-мacдaн, диккaтини биp жoйгa тyплaб китoб билaн мулoкaт килишига мoc хoлдa жoйлaшгaн булиши;

• кичик кутубxoнaнинг жaвoн, китoб ra^a^ кaби жихoзлapи шундaй жoйлaшгaн булиши œpa^^ хaттo энг кичик бoлa хaм xoхлaгaн вaктдa yзигa ëккaн китoбни бoшкaлapнинг ëpдaмиcиз кулини чузиб бeмaлoл oлaдигaн булиши лoзим;

• кичик кутубxoнa китoб тoкчacи, oчик витpинa кypинишидa бeзaтилиши мумкин, шуниндак;

• кичик кутубxoнaдa тaшкил этилaдигaн aдa-биëтлap тaнлoви вa пeдaгoгик ишлap бoлaлap-нинг ëш xуcуcиятлapи вa эхтиëжлapигa мoc булиши œpaç

• кичик кутубxoнaдaги мaтepиaллapни aлмaштиpиш бoлaлapнинг кизикиши cуcaя бoш-

ЗAMOHAВИЙ TAЪЛИM / COВPЕMЕHHOЕ OБPAЗOВAHИЕ 2G18, 6

лаши билан байрамлар, машхур саналар ва вокеалар арафасида 2-2,5 хафтада бир марта амалга оширилади, агар китобга кизикиш йуколса, уни белгиланган вактни кутмасдан алмаштириш мумкин.

Шунингдек, кичик кутубхонани халк эртак-лари, муаллифлик эртаклари, шеърлар, хикоялар табиат, йил фаслларига оид адабиётлар билан тулдирилиши лозимлиги курсатилган.

Бундан ташкари, хар бир ёш гурухида ташкил этилган бадиий адабиёт марказлари таркибида узбек болалар адабиёти хамда жахон болалар адабиётининг миллий менталитетимизга мос ва хос булган намуналари булиши болаларда китобга булган мухаббатнинг янада мустахкам-ланишига хизмат килади. Тарбиячи болаларга турли ривоят, эртак ва хикояларни оFзаки айтиб бериш билан бирга уларни китоблардан укиб бериши ёки уларнинг дискларда ёзилган наму-наларини куйиб бериши маFсадга мувофик булади. Тарбиячи болаларга китобларни асраб-авайлашни хам ургатади. Бола укишни бил-маса-да, ундаги рухий хиссиёт ва интуиция китоблар дизайнига эътиборини кучайтиради, яъни рангли, чиройли ва узига жалб килувчи китобларда болалар узларига аталган маълу-мотлар борлигига ишонч хосил килишади.

Мактабгача ёш даврида эртак ва хикояларни куп эшитган бола нутки равон, фикрлаши тиник, хаёлот олами чексиз булади. Утказилган тажри-балар мактабгача таълим муассасаларидан таъ-лимнинг навбатдаги боскичига борган болалар билан оиладан борган болалар уртасида равон нуткнинг ривожланиш даражаси ва мустакил фикрлаш имкониятларида сезиларли фарк бор-лиги ва бу холат боланинг мактабнинг бошлан-Fич синфларида яхши бахоларга укишига уз таъсирини курсатишини белгиламокда.

Бугунги шиддатли ривожланиш даврида эртак, хикоялар айтишнинг узи кифоя килмайди. Бунинг сабаби компьютер уйинлари, телевиде-ниеда берилаётган мультфильмлар, эртак кахра-монлари акс этган харакатли уйинчоклар болада афсонавий девлар, учар гиламлар, ялмо-Fиз кампирларга кизикишини кийинлаштиради. Бу муаммони хал этишда халк оFзаки ижоди билан таништириш ишларига зарар келтирил-маган тарзда замонавий бугунги кун боласининг орзу-истаклари, хаёлларига мослаштирилган мазмундаги вокеа-ходисаларга бой эртак хикоялар, шеърлар, топишмок-у тез айтишлар яратиш

зарур. Яратилган асарлар бола дунёсининг тараккиётига таъсир этувчи куч булиб хизмат килиши керак.

Бола яратилган асарларни тинглар экан, узини ва узлигини англаш, атроф-мухит, таби-атни кадрлаш, одамларга мехрли, Ватанига садокатли булиш, Она диёрини улуFлаш, ундан фахрланишни урганади. Бундан ташкари, эши-тиш ва тушуниш бола саломатлигига кучли таъсир курсатиб, боладаги турли психологик кам-чиликларнинг бартараф этилишига сабаб булади хамда бола мия фаолияти фаоллашади.

Мактабгача таълим муассасалари тарбиячи-ларига болада китобга нисбатан кизикишни ошириш учун куйидаги иш усулларидан фойда-ланишларини тавсия этамиз:

• тарбияси болага Ватанга мухаббат, ота-онага хурмат, дустлик, одоб ва мехнатсеварликка оид тушунчаларни китобларда берилган эрта-клар, маколлар, ривоятлар оркали сингдириб бориш жадвалини ишлаб чикиши керак;

• хар бир асар юзасидан сухбатлар, сахна куринишларини ташкил этиш ва машFулотларда бирор муаммоли вазиятлар юзасидан «келинг-лар, китобимизга бир карайлик-чи, унда нима-лар ёзилган экан?» каби таклифлар билан китобга таянишга ургатиш;

• мактабгача таълим муассасаларида болалар билан китобхонлик кечалари, мулокот, давра сухбатлари, «Китоб байрами», «Китоб бобо ташрифи», «Эртакчи момо билан учра-шув», «Отам, онам ва мен эртак айтамиз» курик танловлари каби тадбирлар ташкил этиш;

• болага айтилган эртаклар якуний кисмини узи тукишига имкон бериш;

• эртак ва хикоя кахрамонлари акс эттирил-ган расмлар ичидан айтилган асар кахрамонини топиш ёки оFзаки таъриф буйича уни таниш, айтилган жумлалар кайси асардан парча эка-нини топиш, эшитган эртак, хикояси асосида расм чизишга таклиф этиш каби машклар утказиш;

• кун тартибига «Янги эртак соати»ни кири-тиш;

• мактабгача таълим муассасасида ташкил этиладиган турли тадбир ва мусобакаларда бола учун тайёрланган совринлар орасида албатта китоб булишига эътиборни каратиш;

• ота-оналар уртасида боланинг китобга муносабатини оширишга каратилган давра сухбатлари, амалий тадбирлар утказиш, шу

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6

билaн биpгa oтa-oнaлapнинг хaм мaктaбгaчa ëшдaги бoлaлapгa мyлжaллaнгaн китoблap вa унинг мaзмуни бyйичa билим вa тушунчaлapини бoйитиб бopиш, бoлaлap учун яpaтилгaн янги китoблap тapFибoтини ут^зиш кaби caмapaли уcул вa мeтoдлapдaн фoйдaлaниш мумкин.

H.И.Нoвикoвнинг кaйд этишичa, «Бoлaлap-нинг муpFaк кaлбигa хeч биp нapca ибpaтдeк кучли тaъcиp этмaйди вa бapчa ибpaтлap ичидa oтa-oнa ибpaтидaн кypa чукуppoк вa му^х-кaмpoк Уpин oлaдигaн ибpaт йук».

Шу бoиcдaн, бoлaдa китобга ижoбий мунoca-бaтнинг cингдиpилишидa oилa билaн xaмкop-ликнинг ypни мухимдиp. Кaфeдpa иш peжacигa acocaн, мaзкуp coхaдa худудий мapкaзнинг мoнитopинг булими билaн мaктaбгaчa, бoш-лaнFич вa мaxcуc тaълим мeтoдикaлapи кaфeд-pa^ хaмкopлигидa ишлaб чикилгaн «Бoлaнинг китобга бyлгaн кизикишини oшиpиш учун oилaдa нимa килиш кepaк?» cУpoвнoмacи aco-cидa тинглoвчилap ëpдaмидa вилoятдaги Жaлa-кудук вa Булoкбoши тумaнлapидa мaктaбгaчa тaълим муaccacaлapи тapбиялaнувчилapи oтa-oнaлapи ypтacидa тaдкикoт yткaзилди.

Сypoвнoмaгa куйидaги caвoллap киpитилди:

I. Сиз фapзaндингизгa кaндaй coвFa бepишни мaъкул дeб билacиз?

2. Китoб укиб бepacизми?

3. Фapзaндингиз нeчтa эpтaк билaди?

4. Фapзaндингиз нeчтa шeъp билaди?

5. Бoлaлap учун яpaтилaëтгaн китoблap ^н-дaй? Сизни кoниктиpaдими?

6. Фapзaндингиз учун китoб oлишдa мутaxac-cиc билaн фикpлaшгaнмиcиз?

7. Фapзaндингиз китoб oлиб бepишни cypa-ганми?

8. Китoб хaкидa фapзaндингиз билaн cуxбaт-лaшгaнмиcиз?

9. Сиз нeчтa эpтaк вa шeъpлapни aйтиб бep-гaнcиз?

1G. Acap кaхpaмoнлapи xуcуcидa фapзaндин-гиз билaн cухбaтлaшгaнмиcиз?

Отa-oнaлap тoмoнидaн caвoлнoмaлapгa жaвoбaн биp ^op ижoбий вa хaкKoний фикp вa тaклифлap oлинди.

– бoлaгa кyпpoк китoб oлиб бepиш;

– oтa-oнaлap мaктaбгaчa ëшдaги бoлaлapгa мyлжaллaнгaн китoблapини янги нaшpлapи билaн тaнишиб бopишлapи, укиб чикишлapи

хaмдa yзлapи Укигaн китoблapи хaкидa бoлaлa-pигa cyзлaб бepишлapи;

– эpтaк вa хикoялapни aйтиб бepишдa oбpaз-лилик^ эътибopни кapaтиш;

– xap биp oилaдa шaxcий кутубxoнaлapнинг булиши ^би ypинли фикpлap билдиpилди.

Дeмaк, тapбиячи oтa-oнaлap билaн ишлaшдa улapнинг aйтгaн фикp вa мулoхaзaлapи aмaлиë-тига эътибopни кyпpoк кapaтиши зapуp, яъни oтa-oнaлapдaн фapзaнди учун кaндaй китoблap coтиб oлгaнлиги, кaндaй эpтaк ëw хикoялapни билиши вa фapзaндигa ^й йycиндa aйтиб бepa-ëтгaни, ^й^ мaкoл, тoпишмoк, тeз aйтишлapни билиши вa улapдaн кaй мaкcaддa фoйдaлaнaëт-гaни кaбилap xуcуcидa хaм фикpлaшиши, тaхлил килиши вa улapгa мeтoдик мacлaхaтлap бepиши зapуp.

Мaктaбгaчa тaълим муaccacacи тapбиячиcи oтa-oнaлapгa бoлaнинг ëши вa индивидуaл xуcу-cиятлapигa мувoфик oилa дaвpacидa укиши учун туpли acapлapни тaвcия килaди, бoлaгa бaдиий aдaбиëт билaн тaништиpиш уcуллapи вa йyллapини кypcaтaди. Отa-oнaлapнинг эътибo-pини oилaвий тeaтpлapни тaшкил этиш, бoлaни уйин фaoлияти вa pacм чизишга жaлб килиш, унинг бaдиий aдaбиëт билaн тaнишиш йyлидaги кизикишини pивoжлaнтиpиш имкoниятигa Kapaтaди. Отa-oнaлapни бoлaнинг нoзик дидини pивoжлaнтиpишгa кapaтилгaн бaдиий вa муль-типикaциoн фильмлapни тaнлaшгa йyнaлтиpaди. Отa-oнaллap билaн биpгaликдa бoлaлapнинг aдaбий мepocни фaoл билишигa йyнaлтиpилгaн тaнлoвлap, aдaбиëт виктopинaлapи, тeaтp caхнa кypинишлapи, ëзувчи вa шoиpлap билaн учpa-шувлap yткaзaди.

Отa-oнaлapнинг фикp-мулoхaзaлapи вa мaв-зугa дoиp aдaбиëтлap мaзмунидaн кeлиб чикиб, oилa шapoитидa китоб билaн ишлaш уcуллa-pини тaклиф этaмиз:

• бoлaгa caнaмaлap, тaкpopлaнувчи жумлa-лapи бyлгaн бoлaлap шeъpлapи, pacмли китоб-чaлapдaги туpли хикoялapни мунтaзaм paвишдa укиб бepиш;

• бoлaгa укиб бepиш учун унга хaйвoнлap, yйинчoклap, динoзaвpлap, циpк вa шу кaбилap тyFpиcидaги хикoялapни тaнлaш;

• бoлa билaн мулoкoтгa киpиш учун xap биp имкoниятдaн фoйдaлaниш: кичкинтoй билaн cуxбaтлaшиш, унинг китоб вa aтpoфдaги нapca-лap xaкидaги caвoллapигa жaвoб бepиш;

ЗАMOHАВИЙ TA’^M I COВPЕMЕHHOЕ OБPАЗOВАHИЕ 2G18, 6

• бaдиий aсapни тинглaш BaK^a бoлaгa Kaлaм, кaйчи, кoFoздaн эpкин фoйдaлaнишгa pyхсaт бepиш;

• кичкинтой сyзлaб бepгaн xикoялapни ёзиб бopиш;

• вaкти-вaкти билaн бoлaни китоб дУкoнигa ёки кyтyбхoнгa oлиб бopиш Ba бyндa бoлaгa, биpинчидaн, paa^ap ёки yKyB зaлидaги китoбни BapaK^ кypиш; иккинчидaн, китоб-лapни тaнлaш Ba Узи билaн oлиб ^тиш имш-ниятини яpaтиш;

• фapзaндингизнинг кизикишлapини кУллaб-Kyввaтлaш Ba сaбpли булиш.

Бyлapдaн тaшкapи, мaктaбгaчa тaълим Myac-cacaлapидa бoлaлap ёзyвчилapи билaн xaMrap-

лик ишлapи йyлгa куйилиши xaM мaкcaдгa мyвoфик бyлaди. ЧУНКИ тapбиячи бoлa кaлби дyнёcини aмaлиётчи cифaтидa кypaди Ba тушу-нaди. Унинг эхтиёж Ba кизикишлapини энг яхши aнглoвчиcи xaмдa билyвчиcи xиcoблaнaди. Tap-биячи бyлap тyFpиcидa oддий тилдa ёзyвчи билaн фикpлaшca, ёзyвчи ушбу фикp Ba Foялapни caйкaллaб, бoлaгa тaъcиp этyвчи суз Ba гaплap, вoкea-xoдиcaлapни ypинли мoxиpoнa ифoдaлaб, aдaбиётдa янги бypилиш яcaйди Ba энг яхши бoлaлap acapи дунёга кeлaди. Яхши Ba янги acapлap бoлaнинг мaънaвиятини шaкллaн-тиpиш билaн биpгa, унинг китoбгa мyxaббaтини oшиpиш учун хизмaт килaди.

1. Maктaбгaчa тaълимгa кУйилaдигaн Дaвлaт тaлaблapи. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи хaлк тaълими вaзиpининг 2017 йил 9 июндaги 5-мx-coн бyйpyFи билaн тacдиклaниб, Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Адлия вaзиpлиги тoмoнидaн 2017 йил 17 июлдa pyйхaтдaн yткaзилгaн, pyйхaт paкaми 2898.

2. Узбeкиcтoн Хaлк тaълими вaзиpининг 2016 йил 30 дeкaбpдaги «Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2016 йил 29 дeкaбpдaги «2017-2021 йиллapдa Man^-гaчa тaълим тизимини янaдa тaкoмиллaштиpиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa»ги ПК-2707-шн кapopидa бeлгилaнгaн вaзифaлapни aмaлгa oшиpиш бyйичa тaдбиpлap peжacи» тyFpиcидaги 315-шн бyйpyFи.

3. yMapoBa В., Paхмoнкyлoвa З. «Бoлaжoн» тaянч дacтypи бyйичa aдaбиёт тyплaми. -Т.: «Бeкинмaчoк-плюc», 2012.

i Не можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Mиpжaлилoвa С.С, Гpoшeвa И.В, Нишaнoвa М. Maктaбгaчa тaълим мyaccacaлa-pидa кичик кyтyбхoнa яpaтиш, унинг фaoлиятини тaшкил этиш Ba бoлaлap бaдиий aдa-биётидaн caмapaли фoйдaлaниш бyйичa йypикнoмa. | Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Хaлк тaълими вaзиpлиги Man^^a тaълим мyaccacaлapи хoдимлapини кaйтa тaйёpлaш Ba yлapнинг мaлaкacини oшиpиш pecпyбликa Укyв-мeтoдикa Mapкaзидa тaшкил этилгaн Илмий-мeтoдик кeнгaшнинг 2017 йил 25 янвapдaги нaвбaтдaн тaшкapи 1-coнли бaён-нoмacи кapopи билaн тacдиклaнгaн.

5. Taфaккyp гyлшaни. Вaтaндoш xaмдa хopижий aллoмaлapнинг aфopизмлapи Ba xикмaтли cyзлapи. | В.Вopoнцoв кoмпoзицияcи. Tapж. Ш.Абдypaззoкoвa. – Т.: F.Fyлoм нoмидaги aдaбиёт Ba caнъaт нaшpиёти, 1989.

6. http:www.uzedu.uz – Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Хaлк тaълими вaзиpлиги caйти.

7. http:||www.lex.uz – Узбeкиcтoн Pecпyбликacи К^нун хyжжaтлapи Ma^nyMo^nap миллий бaзacи caйти.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ I СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6

Oilada bolalarda kitobxonlikni shakllantirish omillari

Таджибаева, Феруза. Oilada bolalarda kitobxonlikni shakllantirish omillari / Феруза Таджибаева, Шахноза Камолова. — Текст : непосредственный // Молодой ученый. — 2020. — № 27 (317). — С. 384-386. — URL: https://moluch.ru/archive/317/72350/ (дата обращения: 14.03.2023).

Mazkur maqolada bolalarni kitobga qiziqtirish, kitobxonlik madaniyatini shakllantirish va bu borada ota-onalarning o`rni haqidagi fikrlar yoritilgan.

Kalit so ` zlar : kitobga qiziqish, kitobxonlik madaniyati, ma’naviy barkamollik, ilmli, ziyoli yoshlar, oilaviy muhit, oilaviy qadriyatlar, ma’naviy daraja

В данной статье освещаются вопросы интереса детей к книгам, формирование культуры чтения и роль родителей в этом отношении.

Ключевые слова : интерес к книге, культура чтения, духовная гармония, наука, образованная молодёжь, семейная среда, семейные ценности, духовный уровень.

In this article, duscusses about how to inspire children to read, how to from reading culture and the views of parents on this

Keywords : interest in book, reading culture, spiritual perfectness, educated youth, famiy value, spiritual degree

Har ko’ngilning orzusi shul erur obi hayot,

Qadrini bilgan kishiga shubxasiz jondir kitob.

Jamiyat, millatning rivojlanishi, taraqqiy etish tarixiga nazar tashlaydigan bo`lsak, bilimli, ma’naviyatli va ma’rifatli yoshlarining jamiyat yuksalishida o’rni beqiyos. Bunday yoshlarni barkamol etib tarbiyalovchi asosiy omillardan biri-mutolaa qilish vositasi kitob hisoblangan.

Bizni yerdan ko’kka ko’taradigan, barkamollik sari yetaklaydigan, insonlar qalbiga yorug’lik va iliqlik kiritadigan, oq bilan qora, yaxshilik bilan yomonlik, vayronkorlik bilan bunyodkorlikning farqini ongli ravishda anglatishga yordam beradigan, insoniyat tomonidan yaratilgan eng noyob kashfiyot ham bu-kitobdir. Kitob insonni ulug’laydi, Vatanni sevish, insonparvarlik, o’zi yashab turgan hayotga shukronalik hissi bilan qarash, boshqalarga mehr-muruvvatli va xushmuomala bo’lish, atrofdagi insonlarga yaxshilik ulashish kabi insoniy fazilatlarni tarbiyalaydi. Kitobning inson hayotidagi ahamiyati beqiyos bo’lib, u inson umr yo’llarini yorituvchi so’nmas nur, inson hayotiga mazmun baxsh etuvchi saodat manbai, har qanday vaziyatda ham hamroh bo’lguvchi sodiq do’stdir. Shu jihatlarni hisobga olgan holda, bugungi kunda yoshlar va aholi o’rtasida kitobga bo’lgan qiziqish va kitobxonlik darajasini oshirish hamda kitobxonlikni keng targ’ib qilish bo’yicha tizimli ishlar amalga oshirilmoqda.

Kitobxonlik amalda keng joriy etish jarayonida birinchi navbatda mavjud kutubxonalarni rekonstruksiya qilish, ularning moddiy-texnik bazasini yangilash, kerakli ilmiy va badiiy adabiyotlar bilan ta’minlash, kutubxonalar faoliyatida zamonaviy innovatsion texnologiyalarni keng joriy etishimiz va undan samarali foydalanishimiz mumkin. Bu ishlarni amalga oshirilishi uchun zarur chora-tadbirlar belgilab berilgan va ularning ijrosi muntazam nazorat qilib borilmoqda. Buning yorqin dalili sifatida yurtimizni rivojlantirishdagi 5 ta muhim tashabbusga “Yoshlar ma’naviyatini yuksaltirish, ular o’rtasida kitobxonlikni keng targ’ib qilish bo’yicha tizimli ishlarni tashkil etish”ni yo’nalish sifatida belgilab berilganligi fikrimizga yorqin misol bo`ladi.

Buyuk bobokalonlarimiz ham bola tarbiyasida kitobning o`rni henihoya katta ekanligini, uni tafakkurning tolmas qanoti sifatida inson ma`naviy olamini boyitishi, yuksak ijodiy va yaratuvchalik vositasi sifatida nihoyatda qadrlash hamda undan samarali foydalanish zarurligini ta`kidlan o`tganlar. Mutaxassislar bola hayotining ilk yosh davrini “mo`jizalar davri” deya nomlaganlar [3,165-bet]. Bu davrda bolalarga kitob o`qishga tayyorlanadi. Bunda avval nutq malakalarini, eshitish va so`zlashishni mukammal o`rganib olishlari lozim.

Bolalarni kitobga bo’lgan qiziqishlarini shakllantirish jarayonini biz albatta oiladan boshlasak juda ijobiy natija berishi va undan keyin maktabgacha ta’lim tashkilotlarida oila bilan hamkorlikda davom ettirsak kutilgan natijaning yanada samarali bo’lishi mumkin. Oilada tarbiyaning barcha mezonlari shakllantirilganidek, kitobxonlik madaniyati ham sh maskandan boshlansa yaxshi samara beradi. Chunki, “Qush uyasida ko’rganini qiladi”, degan behudaga aytilmagan.Muqaddas maskanda ota-ona bolalarni kitobga bo`lgan qiziqishlarini orttirishda o`zlari namuna bo`lishlari va o`zlari kitob mutoola qilishlari yaxshi samara beradi.

Oilada ota-ona kitobga mehr qo’ygan bo’lsa bunday oilada tarbiyalanayotgan farzand ham kitobga oshno bo’ladi, bunday bolalarning dunyoqarashi, fikrlash doirasi keng bo’ladi, xushmuomala, mehribon, boshqalarga iloji boricha yaxshilik qilishga urinadigan, har bir aytayotgan so’zi, qilayotgan ishini o’ylab bajaradigan, bir so’z bilan aytganda, o’zida barkamol shaxs xislatlarini namoyon qilishga harakat qiladigan ziyoli farzand bo’lib voyaga yetadi.

Oila muhitida kitobxonlikning tizimli ravishda olib borilishi kutilayotgan natijaning samarasini yanada oshiradi. Bolalarga yoshlikdan o’zbek xalq ertaklaridan so’zlab berish bolalarda mehnatsevarlik, samimiylik, mehmondo’stlik kabi insoniy fazilatlarni hamda milliy va umuminsoniy qadriyatlarga nisbatan hurmat va ehtirom kabi tushunchalarni tarbiyalaydi. Bundan tashqari, buyuk allomalarimiz Alisher Navoiy, Forobiy, Abdulla Avloniy, Niyoziy, Yusuf Xos Xojib, Jaloliddin Rumiy kabi mutafakkirlarimiz bilan tanishtiramiz va ularning tarbiyaviy ahamiyatga ega bo`lgan fikrlar esa bola tarbiyasida asosiy manba bo’lib xizmat qiladi [2,27-bet].

Respublikamiz Prezidenti ham yosh avlod ta’lim-tarbiyasida kitobning o’rni va ahamiyati beqiyos ekanini alohida ta’kidlab,“Ayni vaqtda axborot-kommunikatsiya sohasidagi oxirgi yutuqlarni o’zlashtirish bilan birga, yoshlarning kitob o’qishga bo’lgan qiziqishini oshirishga, ularni kitob bilan do’st bo’lishiga, aholining kitobxonlik saviyasini yanada oshirishga alohida e’tibor qaratish lozim bo’ladi”, aytgan fikrlari fikrimizning dalilidir [1,27-bet].

Yuqoridagi bayon etilgan fikrlarga tayangan holda quyidagilarni ota-onalarga tavsiya etishimiz mumkin:

− Bolani kitobga qiziqtirish uchun o`zingiz namuna bo`ling;

− O`qigan kitobingizdan namunalar o`qib bering yoki hikoya qilib bering;

− So`zlab berish uchun bolani yoshiga mos fikrlarni tanlab oling;

− Oilaviy kutubxonani shakllantiring, bunda bola uchun alohida bo`lim tashkil eting;

− Bolani yosh xususiyatlariga mos kitoblar tanlang va sotib oling;

− Farzandingizga tovush chiqarib, sanoq she`rlarni, tez-tez takrorlanuvchi satrlardan iborat bolalar she`rlarini, rasmli kitobchalarni, turli hikoya va ertaklarni muntazam o`qib bering;

− Kichkintoylar uchun mo`ljallangan kutubxona va kitob do`koniga vaqti-vaqti bilan olib boring;

− Talagan kitoblaringiz pedagogik-psixologik talablarga javob bersin.

Xulosa qilib aytganda, barcha ezgu ishlarning, bunyodkor g’oyalarning asosi bu kitobdir. Bizga ilm nurlarini sochadigan ham kitobdir. Shuning uchun ham biz bugungi kunda kitobga bo`lgan qiziqishni oiladan boshlasak va bu uchun ularni yoshiga mos kutubxonalarni shakllantirsak nur ustiga a`lo nur bo`ladi.Bolada o`qish malakalarni shakllantirish negizida og`zaki nutq rivojlanish va kitobga muhabbatni oshirish lozim. Biz buyuk ishlarga qodir yoshlarimizni hayot yo’llarida hamroh va maslahatgo’y, bir umrlik sodiq do’st –kitobga tayanishni oiladan boshlasak, kelajagi buyuk yurtimiz uchun munosib bunyodkor yoshlarni tarbiyalab voyaga etkazishda o’z hissamizni qo’shgan bo`lardik.

  1. O`zbekiston respublikasi prezidenti Sh.M. Mirziyoyev tomonidan ilgari surilgan besh muhim tashabbus-T.: 2019 yil, 19-mart.
  2. G`oziyev E.G`.Ontogenez psixologiyasi,T.: 2010 yil.

Ключевые слова

oilaviy muhit, kitobga qiziqish, kitobxonlik madaniyati, ma’naviy barkamollik, ilmli, ziyoli yoshlar, oilaviy qadriyatlar, ma’naviy daraja

kitobga qiziqish, kitobxonlik madaniyati, ma’naviy barkamollik, ilmli, ziyoli yoshlar, oilaviy muhit, oilaviy qadriyatlar, ma’naviy daraja

  • Как издать спецвыпуск?
  • Правила оформления статей
  • Оплата и скидки