Press "Enter" to skip to content

Kitobim oftobim 4 sinf pdf

Якуний қисм:

Интересные страницы в интернете, читаем и скачиваем

Интересные статьи в интернете читаем и скачиваем, лучшие советники форекс бесплатно и бесплатные сигналы форекс и получить от 200$ до 100000$ в инвестиционной программе на счет и аналитика форекс и календарь форекс и бонус 200 USD

вторник, 18 ноября 2014 г.

Книга “Моя книга – мое солнышко” (Kitobim – oftobim). Внеклассное чтение – 3 часть.

Книга: Моя книга – мое солнышко (Kitobim – oftobim). Внеклассное чтение – 3, на узбекском языке

Автор: Дилором Насриддинова

Издательство “O`qituvchi” выпустило книгу “Моя книга – мое солнышко” (Kitobim – oftobim). Внеклассное чтение – 3 часть.

Каждая книга «Kitobim – oftobim» представляет собой сборник произведений комплексного характера, в котором собраны интересные произведения известных детских писателей и поэтов, а также молодых литераторов, произведения которых не включены в школьную программу. http://oqituvchi.uz/view_kniga.php?kniga=86

Книга: Моя книга – мое солнышко (Kitobim – oftobim). Внеклассное чтение – 3, на узбекском языке

Vatan va vatanparvarlik haqida

Qo‘lni qo‘lga beraylik. M. A’zam
Ona tuproq. E. Vohidov
Bizning oila. J. Jabborov
O‘zbekiston. Qambar Ota
Ko‘kda oltin kamalak. Qambar Ota.

Kitobim oftobim

Kutubxona egamiz,
Kitobxonlar onamiz.
Siz qalbimga yaqin sirdosh,
Har so`zingiz menga qo`ldosh.
Bergan asar, hikoyangiz,
Ertam uchun yo`lchi, yo`ldosh.
5-o`quvchi:
Niyatimiz bo`ling omon,
Ko`zlaringiz ko`rmasin nam.
Mana shunday qizg`in damda,
Qutlug` bo`lsin sizga bayram.
1-boshlovchi:
Odam uchun eng zarur narsalar nomus,izzat, hayo, kabi fazilatlar ilm-u – ma`rifat orqali kasb etiladi.Baxtning ham,rohatning ham ,boylikning ham asosiy negizi ilmdir.Ilmning asosini esa kitoblar tashkil qiladi.
2-boshlovchi:
Kitobning manzili esa kutubxona . Olim-u fozillarning martabasi shuning uchun ham balanddir.Zero ushbu yo`l bilan barchamizga nasib qilsin.Bu borada shoir Az-Ziyod shunday deydi:
1-boshlovchi:
Kitob bilimning boshi,
Aql-u idrok quyoshi,
Kitobda nurli iqbol,
O`qib topaman kamol.
Qadimda ota- bobolarimiz kitobni qo`llariga olganda,avval o`pib ko`zlariga surtganlar.Keyin ochib o`qiganlar.Bu ularning bizlarga bilim berding seni ko`z qorachig`idek asraymiz deganidir.Ajdodlarimiz kitobni muqaddas boylik deb bilganlar.Hissa:
Kitob bilim bulog`i,
O`quvchining o`rtog`i.
2-boshlovchi:Qani bu borada kitobning o`zi nima derkin?(Sahnaga kitob ko`rinishida bir o`quvchi chiqadi.She`r o`qiydi)
Tanishaylik men kitob,
Asl bilimlarga kon.
Boylik beray behisob.
Bo`lsang agar qadrdon.
Lekin yirtib, burdalab,
Kamaytirma varag`im,
Sendan yana bir talab,
Iflos qilma hech yog`im.
Kitobda bilim lim – lim
O`qi qunt bilan do`stim,
Topmoq istasang kamol,
Oltin olma, kitob ol.
Tinmay o`qisang agar,
Ko`p narsani o`rgatar,
Bilsang yo`lingda oftob
Bilim koni bu kitob.
2-boshlovchi:
O`tgan zamonda bir podshoh vaziru ulamolarini yoniga chaqirib, ularga dunyoda eng zo`r va hamma narsadan xabar beruvchi narsa nima? deb so`rabdi.Ulamolarning biri qilich desa ikkinchisi oynai jahon deya javob beribdi.
_ Uch kun muhlat beraman,_ dedi ularning javobidan darg`azab podsho.Qo`shni podsholikda ta`rifi yetti iqlimga ketgan donishmand yashardi.Vazir donishmandga podshohning savolini aytdi.Donishmand ikkilanmasdan _Kitob.Chunki kitob bilm beradi Dunyodagi qudratli narsa esa bilim dedi.
Men kitobni ochaman,
Kitob aqlimni ochar .
Men kitobni ochaman ,
G`aflat tun kabi qochar.
Men kitobni ochaman,
Kitob ochar dunyoni,
Men kitobni ochaman
Kitob ochar ziyoni.
Kitob qalbda mudragan
Tuyg`ularni qo`zg`atar.
Tong chog`i u onamday
Orzularni uyg`otar.
Hozir oquvchilarimiz sizlarga o`zida durdona fikrlar majmuini mujassamlashtirgan hikmatlardan namunalar aytib berishadi:
Bilimdan ortiq boylik yo`q.
Kitob bilim manbai.
Bilgan o`qir, bilmagan to`qir.
Avval o`rgan, keyin o`rgat.
Aqlning qayrog`i – bilim.
Ilm olsang dunyoda, aqling bo`lar ziyoda.
Kitob xazina, bilim boylik.
Bilim – baxt keltirar.
Kitob aql chirog`i.
Kitobdan yaxshi do`st yo`q.
Yaxshi kitob – misli oftob.
Olloh ato etgan donolik ham,ro`shnolik ham kitob orqali yetib boradi.
Kitob saodatga boshlovchi ,ezgulikka chorlovchi ,eng ilg`or,eng tojdor va nihoyatda eng yaqin hamkor ifoda nusxasi.
Kitob mushtariy uchun qalbdan samo,samodan sabo,dengizdan tomchi,hayotdan zarradir.
Kitobning xusuiyati shunday,u ham mehr uyg`otadi,ham nafrat qo`zg`atadi.
Kitob o`qimaydigan odam, qoqiladigan odam.
Inson yashar – kitob yashar.
Kitobxon inson – bilimdon inson.
Oftobni olamga nur taratguvchi ne`mat deb bilsang,kitobni qalbga ziyo baxsh etguvchi ne`mat deb bil.
O`zingni qadrli deb bilsang, kitobni o`zingdan ham qadrliroq bil.
Kitobni sevish – o`zligini sevish.
2-boshlovchi: Barcha mavjudotlar ichida eng oliysi insondir.U o`z odobi va ilmi,go`zal qalbi hamda mehnat bilan sharaf sohibidir.
Orzularim bir jahon,
Poydevor unga kitob.
Hayotim yo`llarini,
Yoritar nurli oftob.
1-boshlovchi: Biz tarixan ulkan madaniyatga ega xalqning bilimi kuchli,ma`naviyati yuksak avlodimiz.Barkamollikka erishgan Najmiddin Kubro,Jaloliddin Manguberdi,Yusuf Xos Hojib,Alisher Navoiy,Abdulla Qodiriy,Cho`lpon kabi go`zal qalb sohiblari,aziz kitobxonlar vakilimiz.
2-boshlovchi:Kitob sehrli olam.Unga bir sho`ng`isang,qachon chiqib ketishingni bilmaysan.Inson kitob bilan do`st tutinar ekan,u hech qachon to`g`ri yo`ldan adashmaydi.Kitob tufayligina inson olamga boshqacha ko`z bilan qaraydi.Har bir insonning o`z sevimli kitobi va yozuvchisi bo`ladi.Kitob saodat topish uchun o`qilmaydi.Kitob o`zi bir saodatdir.
Kitob ochdi menga dunyo eshigin,
O`rgatdi ,u menga neligin ijod.
Tarixni o`qidim, ko`rdim kelajak,
“Alifbe”ni o`qidim chiqardim savod.
1-boshlovchi:”Kitob – barcha bunyodkorlik, yaratuvchanlik va aql-idrokning, ilm-u – donishning asosidir,hayotni o`rgatuvchi murabbiydir”, degan edi buyuk sarkarda bobomiz Amir Temur.
Kitob haqida donolarimiz deydilar:
1.Kitob – sehrgar.Udunyoniqaytaquradi.Undaodamzodningaqlimujassam.Ukishiliktafakkuriningustuni.Kitobsizolam – yovvoyilar olami.
2.Kitoblarjonsiz,ammo sodiq do`stlardir.
3.Hayotda sening aqlli bo`lishingga beminnat xizmat qiladigan ulug` ustoz – kitobdir.
1 – boshlovchi:Endi navbat qiziqarli ma`lumotlarga asoslangan “Bilasizmi?” sahifasiga.
1.Tib ilmining buyuk namoyondasi Ibn Sino bobomiz butun umri davomida ijod, ilm-u tadqiqot bilan shug`ullanib,276 ta kitob yozib qoldirgan.Uning kitoblari asosan ilmiy-tahliliy asarlardir.
2.Parijdagi Milliy kutubxonada saqlanayotgan qo`lyozma dunyodagi engqadimiy kitob hisoblanadi.Hikmatlar yig`indisidan iborat bu kitob, qadimda Xiva shahrida eramizdan 2600 yil avval topilgan.
3.Nyu – Yorkdagi muzeylardan birida bo`yi 3 metr, qalinligi 1 metr, og`irligi esa 25 kg keladigan dunyodagi eng katta kitob saqlanmoqda.
4.”Tib qonunlari” kitobi 12,14 –asrlaroralig`ida 40 marta nashr qilingan.Bu kitobga hozir ham ehtiyoj katta.
5.Eng ko`p jildli kitob fransuz ensiklopediyasi bo`lib, u 1200 jilddan iborat.
6.Londondagi birinchi xalq kutubxonasining asoschisi Fenkorning talabi bilan kitob varaqlarini buklagan kishilarga nisbatan jazo chorasi qo`llangan.Qonunga ko`ra 7 yil qamoqqa hukm qilingan.
7.Markaziy Osiyo xalqlari kitobni qadim – qadimdan e`zozlab kelganlar.Ushbu hududdagi dastlabki kutubxona eramizning II- asrida Xorazmda faoliyat ko`rsatgan.
2 – boshlovchi: Aziz o`quvchilar!Ko`rdingizmi, yer yuzidagi ko`plab insonlar kitobnisevib, o`zlariga yaqindo`st bilib , e`zozlar ekanlar.Shunday ekan,siz ham bilimlar xazinasi bo`lgan kitobga mehrqo`ying,uni asrab – avaylang.
Boshlovchilar:Hurmatli o`quvchilar,yuqoridagi fikrlarni tinglab, sizning kitobga bo`lgan mehringiz yanada oshadi.,degan fikrdamiz.Shu narsaga doim amal qiling.O`qib -o`rganayotgan kitoblarimizni ko`z qorachig`idek asrab – avaylab saqlaylik.Bu kitoblardan kelajak avlod ham foydalansinlar.

Do’stlaringiz bilan baham:

Ma’lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2023
ma’muriyatiga murojaat qiling

Китобим-офтобим номли машгулот ишланма

Таълимий мақсад: Болаларни китоб тарихи билан таништириш, турли жанрдаги китоблар ва турли хилдаги қоғозлар ҳақида тушунча бериш. Мустақил фикрлаб, луғат бойлигини ўстириш ва кичик ҳикоялар тузиш. Фаол мулоқотга киришиш.

Тарбиявий мақсад: Болаларда катталар меҳнатига нисбатан ҳурмат хиссини уйғотиш. Китобдаги қахрамонларнинг ҳатта-ҳаракатига қараб уларга баҳо бера олиш. Қийналганларга кўмак бериш хисларини тарбиялаш.

Ривожлантирувчи мақсад: Болаларга китоб билан дўстлашиш, китобга бўлган меҳр, уни авайлаш ва қадрлаш хисларини, ўқиш ва ёзишга бўлган қизиқишларини ривожлантириш. Қўл моторикасини, ривожлантириш.

Керакли жиҳозлар: Мавзуга оид суратлар, мультимедиа қурилмалари, Ҳар хил турдаги қоғозлар(А4 форматдаги оқ қоғоз, рангли ва картон қоғозлар, қум қоғоз, шилдироқ қоғоз, босма қоғозлар, ҳожатхона қоғози), қаламлар, фломастер, елим, ип, сув, чой қошиқ ва ликопча ва салфетка, кераксиз бўлган бўяладиган китобча(раскраска)нинг рангли расмлари, қайчи.

Фаолиятнинг бориши:

Тарбиячи: Болалар кайфиятингиз яхшими? Келинг сиз билан бир ўйин ўйнаймиз. Ўйин қоидасини тушунтираман. Аввало қизлар ва ўғил болалар алоҳида 2та доира хосил қиламиз. Кичик доирадаги қизлар бирма-бир ижобий эртак қахрамонлари номларини, ўғил болалар эса салбий эртак қахрамон номларини айтишиб, қўл ушлаган холда занжир хосил қиладилар. Қайта айтган ёки 3гача санагунча айта олмаган бола ўйинни тарк этади. Келишдикми?

Тарбиячи: Ўйин ёқдими?

Тарбиячи бугунги ўйин фаолият мавзуси билан болаларни таништиради ва тил ва нутқ маркази, фан ва табиат маркази, санъат ва сюжетли-ролли марказларда фаолият олиб борилиши ҳақида маълум қилади. Болалар тил ва нутқ марказида расмларга изоҳ бериб, карточкалар ёрдамида кичик ҳикоя ёки эртак тўқийдилар, илм-фан ва табиат марказида қоғоз хусусиятлари билан амалий иш, тажриба ўтказилади, санъат марказида китобча ясалади, сюжетли-ролли марказда эса “Китоб дўкони” жамоавий ўйин ташкил этилади. Тарбиячи: Энди хохишларингизга кура марказларга бўлининг.

Болалар истакларига кўра марказларни танлайдилар.

Тил ва нутқ марказида .

Тарбиячи марказда мультимедиа воситалари ёрдамида презинтация ва видео ролликни намойиш қилади. Унда қоғознинг яратилиш жараёнлари то китоб холига келгунга қадар фаолият намойиш қилинади. Тарбиячи кўрсатилганлар ҳақида болаларга савол беради.

Тарбиячи: Видео нима ҳақида экан?

Тарбиячи: Қоғоз нимадан тайёрланади?

Тарбиячи: Китоб яратиш учун қандай махсулотлардан фойдаланамиз? Болалар:

Тарбиячи: Қандай китоб турларини биласиз?

Тарбиячи: Баракалла болалар, энди мана бу расмларга қараб изоҳ бериб, ҳар бирингиз мустақил кичик ҳикоя ёки эртак тўқинг.

Тарбиячи бир нечта турли хилдаги рангли расмларни болаларга тақдим этади.(Тарбиячи эса бошқа марказ томон юради.)

Санъат марказида:

Марказда стол устига ҳар хил турдаги қоғозлар(А4 форматдаги оқ қоғоз, рангли ва картон қоғозлар), қаламлар, фломастер, елим, ип, кераксиз бўлган бўяладиган китобча(раскраска)лар, қайчи.

(Ҳаёт хафсизлиги қоидаларига риоя қилиш.)

Тарбиячи: Болажонлар столингиз устига қўйилан кераксиз, бўялиб бўлинган раскраскаларнинг рангли расмларидан қирқиб, кичик китобчани ясайсизлар Бунда сизнинг ижодкорлигингиз жуда мухим ахамиятга эга. Ясаган ижодингизга изоҳ берасиз. Тушунарлими?

Тарбиячи: Қани унда ишга киришинг.

Илм-фан ва табиат марказида:

Марказда стол устига ҳар хил турдаги қоғозлар(А4 форматдаги оқ қоғоз, рангли ва картон қоғозлар, қум қоғоз, шилдироқ қоғоз, босма қоғозлар,ҳожатхона қоғози), қаламлар, фломастер, елим, ип, ликопчада сув, чой қошиқ, таъмирталаб китоблар , қайчи, қўлни артиш учун нам салфетка қўйилан.

Тарбиячи: Болалар сизларга савол, қоғознинг табиатда неча турларини учратгансиз?

Болалар: Оқ қоғоз.

Болалар: Картон қоғоз.

Тарбиячи: Баракалла. Менинг қўлимда яна бошқа қоғоз турлари ҳам мавжуд. Мана бу қум қоғоз, буни асосан дадаларимиз машиналарининг эҳтиёт қисмларини тозалаш учун ва онажонларимиз уй-рўзғор буюмларини, қозон-товоқларни тозалаш учун фойдаланадилар. Қум қоғозни ушлаб, пайпаслаб кўринг. Нималарни хис қилдингиз? Оддий қоғоздан фарқи нимада?

Болалар: Бу қоғоз оддий қоғоздан анча дағал ва қаттиқ.

Тарбиячи: Унда нималарни кўряпсиз?

Болалар: Унда майда қум заррачалари мавжуд.

Болалар: Кўринишидан қоғозга ўхшамайди, ранги ҳам тўқ рангда.

Тарбиячи: Қум қоғозга ёзиш ёкиш чизиш мумкинми?

Болалар: Дағаллигидан бу қоғоз турига расм чизиб ёки ёзиб бўлмайди.

Болалар: Фақат катталарнинг фойдаланишлари учун керак бўлар экан.

Тарбиячи: Баракалла болажонлар, тўғри жавоб бердингиз. Ана энди кейинги қоғозни сизларга кўрсатаман. Мана бу шилдироқ қоғозни нималарда учратгансиз?

Болалар: Конфет ва шоколадларда .

Тарбиячи: Жуда тўғри, айнан сиз севиб истеъмол қиладиган ширинликларингиз муқоваси ичида мана шундай ялтираган шилдироқ қоғозлар мавжуд . Биласизми бу нима учун кераклигини?

Тарбиячи: Унда мени диққат билан тингланг. Бу қоғоз махсулотнинг сифатига, қотиб қолишига, айниб қолмаслигига, севимли ширинлигингизнинг иссиқда эриганда муқовасига ўтиб кетмаслигига ва ниҳоят сизнинг бармоқчаларингиз ширра бўлмасдан истеъмол қилишингизда мухим ахамиятга эга.

Тарбиячи: Ва сўнгги мана бу қоғозни сиз ҳали балки учратмагандирсиз. Бу қоғоз турини босма қоғоз деб атайдилар. Босма қоғознинг тагига оддий оқ қоғоз қўйиб, босма қоғозга турли кўринишдаги расмларни бостириб чизишимиз ёки ёзишимиз мумкин. Оқ қоғозда эса биз бостирган кўринишлар пайдо бўлади. Бостирилган нарсанинг ранги эса босма қоғозимиз рангига боғлиқ. Бундай босма қоғозлар тўқ кўк, тўқ яшил, сиёҳ ва қора рангларда учрайди. Бармоқлар ёрдамида пайпаслаб ушлаб кўринг. Кўриниши қандай экан?

Болалар: Кўриниши тўқ рангда

Тарбиячи: Нима учун бу қоғоз турини босма қоғоз деб атаймиз? Бу қоғоз турига расм чизиб, бўя олмизми?

Болалар: Йўқ.Чунки бу қоғоз туридан фақатгина бостириш усули билан шакл хосил қилинади.

Тарбиячи:Баракалла, офарин.Берган маълумотларимни яхши ўзлатирибсизлар.

Ана энди сизлар билан биргаликда барча қоғоз турлари устида тажриба ўтказамиз. Тажрибада ликопчадаги бир чой қошиқ сувдан олиб барча турдаги қоғозлар устидан бирма-бир қуйиб чиқамиз ва кузатамиз.

Тарбиячи: Болажонлар қандай холат юз берди? Қайси қоғоз сувни ўзига тезроқ шимиб олди?

Болалар: Ҳожатхона қоғози сувни ўзига тезда шимиб олди.

Тарбиячи: Жуда тўғри , аммо нима учун айнан ҳожатхона қоғози сувни ўзига тезда шимиб олди?

Болалар: Чунки ҳожатхона қоғози қайта ишланган махсулот бўлиб, у юмшоқ бўлганлиги учун сувни тезда шимиб олди.

Болалар: Оқ қоғоз силлиқ ва сифатли қоғоздан тайёрланганлиги учун унга сув шимилиши қийин бўлди.

Болалар: Картон қоғоз қалин бўлганлиги учун сув секинлик билан сингди.

Тарбиячи:Қайсинисида эса бу хол рўй бермади?

Болалар: Шилдироқ қоғозда. Унга сув қуйилганда сув қоғозга сингмади ва қоғоз устида сув доначалари пайдо бўлди.

Тарбиячи: Баракалла, Болажонлар. Энди эса сизлар билан тажрибамизни якунлаймиз.

Санъат марказида.

Тарбиячи: Болажонлар мана бундай кераксиз бўялиб бўлган раскраскадаги рангли расмлардан ажойиб китоб яратишимиз мумкин. Бунинг учун бизга қайчи , елим, оқ, рангли ва картон қоғозлар, фломастер ва ип керак бўлади. Демак, бошлаймизми?

Болалар: Ҳа, бошлаймиз.

Болалар учун китобча ясаш янгилик бўлмаганлиги учун тезда ишга киришдилар. Китобчадаги ҳикоя ёки эртакни ёритиб бериш учун аввал мос расмлар танлаб олинади. Уларни қирқиб олиб, оқ қоғозни иккига буклаб, тартиб билан елимлайдилар. Сунг картонни ҳам иккига буклаб олиб китоб жилдини хосил қиламиз ва уни турли расмлар билан безаймиз. Ипни китобимиз катталигича 2-3 қават қилиб бирлаштириб оламиз. Қирқиб олинган ипларнинг ҳар иккала учини тарқалиб кетмаслиги учун тугиб қўямиз. Иш сўнгида тайёр варақларини бирлаштириб китоб кетма-кетликда букланган жойига елим суртиб, тугилган ипнинг бир учини ҳам қўшиб елимлаймиз.

Тарбиячи: Қани болажонлар китобчангизни ясаб бўлган бўлсангиз кейинги сюжетли-ролли марказга йўл олайлик, у ерда дўстларингиз сизларни кутиб қолдилар.

Сюжетли-ролли марказда .

Тарбиячи томонидан роллар бўлиб берилади. Болалар ўзлар мустақил тарзда турли китоблар олди-сотди ишлари билан ўйинни бошлайдилар. Болалар нақд пул, пластик карта ва терминалдан фойдаланадилар.

Олувчи бола: Ассалому алайкум

Сотувчи бола: Ва алайкум ассалом. Келинг, китоб дўконимизга хуш келибсиз. Сизга ёрдам керакми? Қандай китоблар сизни қизиқтиради? Қандайларини ёқтирасиз?

Олувчи бола: Ҳа албатта, ёрдамингиз жуда керак. Менга ўзбек халқ эртак китоблари ва ёзувчи Ҳудойберди Тўхтабоевнинг асарлари ёқади. Аммо мен айни вақтда онажонимнинг туғилган куни учун мос келадиган китобни ҳарид қилиб,совға қилмоқчи эдим.

Сотувчи бола: Жуда тўғри ўйлабсиз. Китоб энг яхши совғадир. Мана бу хотин-қизлар энциклопедияси , бунда қизиқарли маълумотлар жуда кўп. Мана бу эса ўзбек ва европа таомлари китоби, буниси тиббиёт бўйича, ширинликлар пишириш ва жуда кўплаб китоб турлари мавжуд. Танланг нархлари хам жуда қиммат эмас.

Олувчи бола: Жуда яхши китобларингиз бор экан, мен онажоним учун хотин-қизлар энциклопедиясини сотиб оламан. Менга нархи хам жуда маъқул.

Сотувчи бола ҳарид учун рахмат айтиб, олувчига тез-тез келиб туришини тайинлади. Шу тарзда ўйин давом эттирилади.

Якуний қисм:

Фаолият сўнгида болаларнинг ҳар бири рағбатлантирилади. Сўнг болаларга энг яқин дўстлар учун ўз қўллари билан китоб ясаш ўй вазифаси берилади.