Press "Enter" to skip to content

Mukammal sarf darslik

Бу бандаи ожиз, яъни ушбу «Сарф китоби» асарининг муаллифи Дўстмуҳаммад Насриддин ўғли, 1953 йили Бухородаги Мир Араб мадрасасига ўқишга кирдим. Ўша йили қишки таътилгача улуғ устозлардан таълим олиб, ضَرَبَ، ضَرَبَا، ضَرَبُوا деб ўқир эдик. Бу ضَرَبَ нимага керак, деб айтар эдик. Устозларим шундай жавоб берган эдилар: «Такрор қилаверсанг, бир куни тушунасан». Сўнг ҳамма талабалар қишки таътилга чиқишди. Мен бандаи ожиз эса ўқув даргоҳида қолдим. Ўша маҳал марҳум устоз ҳожи Мухторжон ибн Абдуллоҳ Қўқондий Бухорий домланинг талабалик чоғлари эди. Ўшанда бу муҳтарам зотдан: «Тақсир, бу «ضَرَبَ»нинг нима ҳикмати бор?» деб сўрадим. Шунда ул зоти муҳтарам бунинг сирини тушунтириб бердилар. Сабаби, Аллоҳ таолонинг марҳамати билан мен фақирга шу илмни тушунишим учун вақту соатнинг етгани бўлди.
Шу вақтдан бошлаб, аста-секин илми сарфни такрор қила бошладим. Шу йилнинг охиригача сарф қоидаларини бир оз тушуниб қолдим. Қимирлаган қир ошар деб, энди аста-секин сарф қоидаларини ёдлай бошладим. Иккинчи йилнинг ярмигача 22 бобни тўлиқ ёд олдим. Қаттиқ ҳаракат қилиб, ҳатто одатим шу бўлдики, аср намозини жамоат билан ўқиб, кейин дафтаримни олиб, мадрасанинг томига чиқиб, то шомгача 22 бобни эълоллари билан ёддан такрор қилар эдим. Бақадри тоқат, ҳар куни ишим шу эди.
Мана бугунги тавфиқли кунга келиб, ўша такрорлар ҳамда сарф қоидаларини ёдлаганим учун ушбу «Тўлиқ сарф китобини» тўплашга муваффақ бўлдим. Шунинг учун бу ожизона асарни ўқувчи толиби илмлардан истагим шуки, бундаги сарф қоидаларини оз-оздан бўлса ҳам ёд олишга уринсинлар. Сабабки, қоидаларни ёдлашда кўп фойдалар бор. Аллоҳ таолодан умидим шулким, қайси бир толиби илм ниятини холис қилиб, «ўрганган илмимга амал қиламан», деб, ушбу китобни қўлига олса, динига содиқ ота-боболар изидан бориб, ўз илму маърифати билан «халқимизнинг билимли бўлиши, тинчлиги, бирлиги ва иноқлиги йўлида хизмат қиламан», деб қасд қилса, Аллоҳ таоло ўша толиби илмни бу сарф китобининг қоидаларидан баҳраманд айласин.
Омин, ё Раббал оламийн!

Do’stmuhammad Nasriddin Bodariy: Mukammal sarf darsligi

Ilmi sarf haqida fors tilida yozilgan “Bidon”, «Sharhi Abdulloh» va boshqa kitoblar bor, bular o‘rganish uchun muvofiq va qulay asarlardandir. Ammo turkiyzabon o‘quvchilar uchun ham shunday qulay risola bo‘lishini eʼtiborda tutib, bu kamtarin Do‘stmuhammad Nasriddin mazkur asarlardan eng zarur qoidalarni saralab, baqadri toqat o‘zbek tiliga o‘girdim. Sababkim, toliblarga til qoidalari o‘z tillarida o‘qitilsa, ular yaxshi tushunib, tez muddatda maqsadga yetishlari oson bo‘ladi. Ana shu foydalarni ko‘zlab, xalqimizga bir ojizona xizmat qilish va mustaqillik maʼnaviyatiga hissa qo‘shish niyatida ushbu asarga qo‘l urdim. Ushbu asarning yuzaga kelishiga rozi bo‘lib, xayrxohlik qilgan kishilarning dunyoyu oxiratlari obod bo‘lsin. Omin yo Rabbal Olamiyn!

Do‘stmuhammad Nasriddin Bodariy

Xususiyatlar
ISBN 978-9943-381-48-3
Til O’zbekcha
Yozuv Kirillcha
Betlar soni 320
Nashriyot Navro`z
Muqovasi Yumshoq
Qog‘oz formati A5
Chop etilgan yili 2018

Книги, продукты, мировая литература, узбекская литература, бизнес и психология, на русском языке, современная узбекская литература, детская литература, религиозная литература, наука и учебники, для абитуриентов, лучшие книги, топ-100 бестселлеров, художественная литература (биографическая литература), биография , на английском языке много другое. Быстрая доставка в Узбекистан

Мукаммал сарф дарслиги

Бу бандаи ожиз, яъни ушбу «Сарф китоби» асарининг муаллифи Дўстмуҳаммад Насриддин ўғли, 1953 йили Бухородаги Мир Араб мадрасасига ўқишга кирдим. Ўша йили қишки таътилгача улуғ устозлардан таълим олиб, ضَرَبَ، ضَرَبَا، ضَرَبُوا деб ўқир эдик. Бу ضَرَبَ нимага керак, деб айтар эдик. Устозларим шундай жавоб берган эдилар: «Такрор қилаверсанг, бир куни тушунасан». Сўнг ҳамма талабалар қишки таътилга чиқишди. Мен бандаи ожиз эса ўқув даргоҳида қолдим. Ўша маҳал марҳум устоз ҳожи Мухторжон ибн Абдуллоҳ Қўқондий Бухорий домланинг талабалик чоғлари эди. Ўшанда бу муҳтарам зотдан: «Тақсир, бу «ضَرَبَ»нинг нима ҳикмати бор?» деб сўрадим. Шунда ул зоти муҳтарам бунинг сирини тушунтириб бердилар. Сабаби, Аллоҳ таолонинг марҳамати билан мен фақирга шу илмни тушунишим учун вақту соатнинг етгани бўлди.
Шу вақтдан бошлаб, аста-секин илми сарфни такрор қила бошладим. Шу йилнинг охиригача сарф қоидаларини бир оз тушуниб қолдим. Қимирлаган қир ошар деб, энди аста-секин сарф қоидаларини ёдлай бошладим. Иккинчи йилнинг ярмигача 22 бобни тўлиқ ёд олдим. Қаттиқ ҳаракат қилиб, ҳатто одатим шу бўлдики, аср намозини жамоат билан ўқиб, кейин дафтаримни олиб, мадрасанинг томига чиқиб, то шомгача 22 бобни эълоллари билан ёддан такрор қилар эдим. Бақадри тоқат, ҳар куни ишим шу эди.
Мана бугунги тавфиқли кунга келиб, ўша такрорлар ҳамда сарф қоидаларини ёдлаганим учун ушбу «Тўлиқ сарф китобини» тўплашга муваффақ бўлдим. Шунинг учун бу ожизона асарни ўқувчи толиби илмлардан истагим шуки, бундаги сарф қоидаларини оз-оздан бўлса ҳам ёд олишга уринсинлар. Сабабки, қоидаларни ёдлашда кўп фойдалар бор. Аллоҳ таолодан умидим шулким, қайси бир толиби илм ниятини холис қилиб, «ўрганган илмимга амал қиламан», деб, ушбу китобни қўлига олса, динига содиқ ота-боболар изидан бориб, ўз илму маърифати билан «халқимизнинг билимли бўлиши, тинчлиги, бирлиги ва иноқлиги йўлида хизмат қиламан», деб қасд қилса, Аллоҳ таоло ўша толиби илмни бу сарф китобининг қоидаларидан баҳраманд айласин.
Омин, ё Раббал оламийн!

sarf

www.arabic Бошлан ич сарф дарслиги бош а сарф китоблари билан бир хил бўлишига арамасдан бундаги ар бир бобни мисолларини сий алаб,ар бир мисолни оидаларини ўз ўрнида келтирдик амда шуоидани бош а бобларда ам такрор-такрор келтирдик. Чунки бир бобда чу ур тушунилмаган оида бош а бобда бош ача мисолда такрор келиши билан чу ур тушинилади амда такрор келиши билан эсда са ланиб, ёдда олади. Китоб араб тилини ўрганишга изи увчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.

www.arabic Сўз боши !а а +амду сано адо илдим , !а оти бирла ибтидо илдим . Ибтидо ил-улик не ким бор – дир , .илмасанг оти бирла абтар – дур . !амду сано Ул Холи и доногаким , бизларни а лу нут ила сарофроз ва илму маърифат ила эъзоз этибдир . Рисолатпано+ Расули Акрам Му+аммад Мустафога , ул зотнинг а+ли байтларига , са+обаи киромларига ва уларга чиройли суратда эргашганларга салоту ва саломлар бўлсин . Алло нинг инояти билан кўп йиллардан бери осон енгил услубда, оммабоп сарф китобини тузиш ма садимиз бор эди. Аллло нинг мар амати ва тавфи и билан шу ма садимизга исман бўлсада эришдик. Сарф китобини тузишда кўп изланиб, устозларимиз ўргатган услубдан осон ва енгилини топмадик. Диёримизда сарф китоблари кўп бўлишигаарамай бошлан ич ў увчиларга бироз тушунарсиз ва о ирро эди. Жумладан татар тилидаги Абдура мон ибн Исмоил бин Умар ал-)ожи Тархонийни “Муаллим ас-сарф”, Сунъатулло Бекпўлатнинг “Мабдаъ уссарф”, Дўст Му аммад домлани “Тас или зарурий лит-толиби ваттолибат”, “жано ут-толиб” каби кўплаб исти лолдан сўнг нашр илинган туркий тилдаги асарлар бордир. Бу китоблар асосан эски ўзбек тили ёзувида бўлгани учун ам кўп ў увчилар охирига етказмасдан, ташлабўйишар эди. )атто Дўст Му аммад домлани “Мукаммал сарф дарслиги” нашр бўлганидан сўнг ам кўпгина ў увчилар тушиниш мураккаб ва эсда са лаб олиш ийинлигидан шикоят илишар эди. Бу сарф оидалари бош а сарф китоблари билан бир хил бўлиб, фар и ар бир бобни мисолларини сий алаб, ар бир мисолниоидаларини ўз ўрнида келтирилиб ва яна шу оида бош а бобларда ам такрор-такрор келишидир. Чунки бир бобда чу ур тушунилмаган оида бош а бобда бош ача мисолда такрор келиши билан чу ур тушуниладиамда такрор келиши билан эсда са ланиб, ёдда олади. Биз бу билан мусанифлик ёки тузувчиликни даъво илмо чи эмасмиз, зероки бу устозларимиздан ўрганган илмдир. Фа ат, Алло ни инояти ва тавфи и билан оммабоп шаклида нашрга тайёрладик халос. Китобчани икки исмга бўлдик: Биринчи исм: сулосий мужарраднинг олти боби. Иккинчи исм: сулосий мазид ва рубоъий боблар.

www.arabic Биринчи исмда ид ом, эълол ва бош а зарурий оидаларни мисоллари билан бир анча жойда такрор-такрор бердик. Китобнингажми катта бўлиб кетишига арамасдан ар бир бобни мисолларини тўли келтиришга аракат илдик. Охирида ало ида ма муз бобларни келтирдик, чунки, ма муз феъллар сарф фанида асосий боб саналмайди, балки, ар-бир бобни ичидаги етти феъл каби ма музга мисолдир. Иккинчи исм амалий-татби ий исм бўлиб, сулосий мазид ва рубоъий бобларни ўз ичига олган. Унда оидаларни келтирмадик, фа ат баъзи бир жойда зарурат ту илганида эслатма илиб бердик ва баъзи бобларга тегишли оидаларни ўз ўрнида келтирдик. Иккинчи исмда сулосий мазид бобларининг ма муз мисолларини келтиримадик. Алло таолодан тавфи ва идоят амда эсдан чи майдиган фойдали илмни сўраб оламиз. амидулло Му аммад Шукур .

www.arabic КИРИШ Араб тилида ўзидан бирор бир маъно англатган ( арфлар бирикмасидан иборат) сўзга “калима” дейлади. М: – китоб , – от , – алам каби. Лафз деб, ўзидан маъно англатган ёки англатмаган товушга айтилади. М: > Араб тилида калималар бир арфдан етти арфгача бўлади. М: ! – билан, ” – ким, – от, – китоб, #$% & – Жаъфар, ( &’ $# ) – бе и, *+ ,-& – ари кампир, .’ $/ – зафарон, 0 1 айсар туя, 2 34$# ) – сўрамо , 5 , %’ ) – ишлатмо . Араб тилида калима уч исмга бўлинади: исм , феъл ва +арф. Исм деб , ўзи муста ил маънога эга бўлиб ( ўзидан бирор бир маънони англатиб ) учала замоннинг бирортасига далолат илмаган калимага айтилади . М : Феъл деб , ўзидан бирор бир маънони англатган ва учала замоннинг бирига далолат илган калимага айтилади . М : 67# 1 – ёрдам беради ёки ёрдам бераяпти келаси ва озирги замонда. 8 – урди ўтган замонда. !арф деб , ўзи муста ил бирор бир маънога эга бўлмасдан балки , бош а калималарга ўшилиш ор али маъно англатадиган калимага айтилади . М : 9 +; / 9 / : ” Биз бу сарф фанида фа ат феъл ва шу феъларнинг ўзагидан ясаладиган баъзи исмларнинг тусланиши ва уларнинг “со ” ёки “касал” феъллардан эканлигини ўрганамиз. Аслий ўзак арфларни билиш ва уларни четдан ўшилган зоидаарфлардан ажратиш учун махсус тарозу абул илинган ва бу – араб тилининг тарозуси 2 = / >? = ( % = 8 ( фо , айн , лом ) дир . Сарф фани 22 боб бўлиб тўрт исмга бўлинади: Сулосий мужаррад – ёл из уч арфли феъллар / >? ва битта 2 = = ( % = 8

www.arabic Сулосий мужаррад – аслий ўзак уч арфга маънодош сўз ясаш учун четдан зоида арфлар ўшилмаган феълларга айтилади. Сулосий мазид – учтадан зиёд арфли феъллар ( %4 @ = 2 @ Сулосий мазид – аслий ўзак уч арфга маънодош сўз ясаш учун четдан зоида арфлар ўшилган феълларга айтилади. Рубоий мужаррад – ёл из тўрт арфли феъллар / ?> ва иккитта 2 = = ( % B A C Рубоий мужаррадаслий ўзак тўрт арфга маънодош сўз ясаш учун четдан зоида арфлар ўшилмаган феълларга айтилади. Рубоий мазид – тўрттадан зиёд арфли феъллар ( %$D = C D Рубоий мазидаслий ўзак тўрт арфга маънодош сўз ясаш учун четдан зоида арфлар ўшилган феълларга айтилади 1 . Сулосий мужаррад – олти боб, Сулосий мазид – ўн икки боб, Рубоий мужаррад – бир боб, Рубоий мазид – уч боб 2 . Сулосий мужарраднинг олти боби уйидагилардир:

8 6 + E 8 (‘ % (F %4$ (% (G
7I 671 7I (‘ % (6%4F $ (% (J
K1″ K6 1, K1″ (‘ % (F %4$ (% (L
, 6 ,- , (‘ % (F %4$ (% (M
N NO6 – NO (‘ % (F %4$ (% (P
Q R Q6 S Q6 R (‘ % (6%4F $ (6% (T

Араб тилини ижоий арфлари сарф фанида иккига: со ва касаларфларга бўлинади. Касал арфларни олиб ташлаш ўрнини алмаштириш мумкин. Со арфлар ўзгармайдиган тушиб олмайдиган арфлар. Араб тилини касал – иллатли +арфлари учтадир : U V ( вов , алиф , йо ). .олган барча +арфлар со- +арфлардир . 1 Феъллар фа ат уч ва тўрт арфлик бўлади исмлар эса уч, тўрт ва беш арфлик бўлади: хумосий мужаррад – ёл из беш арфли калималар / >? ва учта 2 = = ‘( % A *+ ,-& Хумосий мазид – бештадан зиёд арфли калималар: ( %’ =0 1 2 яна бу бобларга ушимча рубоий мужаррад ва рубоий мазид феълларига мул а -ушимча феъллар ва ма муз – амзали феъллар ўн икки боб бор, аммаси 47 бобдан ошиб кетади.

www.arabic Феъл ва феъл турлари Араб тилида феъллар еттига бўлинади: 1) W-X – со– деб, ( % нинг баробарида арфи иллат бўлмаган ва бир жинсли икки арф ам келмаган феълга айтилади. М: 8 – ( % 2) Y / E “6 – ўшилган. Y / E “6 икки хилдир: Y / E #6″ сулосий ва Y / E #6″ рубоъий. Музоъафи сулосий деб, ( % нинг / ни ва 2 = ини баробарида бир жинсли икки арф бўлган феълга айтилади. М: ( % – Z A [ очди. Музоъафи рубоъий деб, ( % B нинг >? си ва биринчи 2 = и ва ( % B нинг / ва иккинчи 2 = и баробарида бир жинсли икки арф бўлган феълга айтилади. М: ( % B – 5 4 X X 3) 5 \ ” – боши касалдеб, (# % нинг >? # сини баробарида арфи иллат келган феълга айтилади. М: (% – N ] V сакради. 4) Q ^ & @ – ковак – деб, ( % нинг # / ни баробарида арфи иллат келган феълга айтилади. М: ( % – K – сотди. 5) ` # I – чўло – деб, (# % нинг 2 = и баробарида арфи иллат келган феълга айтилади. М: ( % – : ” Z – 9 ” Z отди. 6) Y#$ – боши со- – деб, (# % нинг # / ни ва 2 = и баробарида арфи иллат келган феълга айтилади. М: ( % – a V Z – U V Z ривоят илди. 7) a+^ 4 6″ – ўралган – деб, ( % нинг ?> си ва 2 = и баробарида арфи иллат келган феълга айтилади. М: ( % – : V – 9 V ва ий илди. Исмлар икки исмдир : исми жомид ва исми масдар . Жомид – ^6,6& музламо , отмо калимасидан олинган бўлиб, отган, музлаган деган маъноларни беради. Исми жомид – бир олатда турадиган, ундан бирор исмни ишти оилиб – ясаб бўлмайдиган исмдир. М: ‘(6& Z каби. Масдар – +аракат номи бўлиб , иш – +аракат маъносини англатган исмдир. Ўзбек тилида масдарлар ” – мо “, ” – иш” ўшимчалари билан тугалланади. М: сўзламо , сўзлаш. ^6%F – ўтирмо , ‘( , – кутармо . Сулосий мужаррад бобларидаги феъларнинг масдарлари умумий бир вазнда келмайди. Бу бобларнинг масдарлари ир тача вазнда бўлиши кузатилган. )ар бир феълнинг масдарини ани лаш учун лу ат

www.arabic китобларига мурожаат илинади ва ёдда са ланади. Сулосий мазийд ва рубоъий феълларда ар бир бобнинг масдари ўзига хос белгиланган вазнларда келади. Исми масдардан мушто калималар ясалади. Мушто – b#[R – ёрмо калимадан олинган бўлиб ёрилган, ясалган деган маъноларни беради. Мушто аслий – туб – ўзак арфларга махсус оидалр асосида четдан сўз ясавчи зоида арфларни ўшиш ор али бир – бирига я ин бўлган хилма – хил маъноларда сўз ясалган калималарга айтилади. М: ^6%F – дан, %4c” %4c” ^6%4c” / , ‘(, – дан, 5^6,’ -” (‘ ” Араб тилида +ар бир исми масдардан ўн икки нарса ( исм ва феъллар ) ишти о илинади . 1. :8 ” (+ % – (феъли мозий) ўтган замон феъли. 2. _Z+ E6″ (+ % – (феъли музореъ) келаси ва озирги замон феъли. 3. (/ ) – (исми фоил) ишаракатни бажарувчи. 4. 5^6%4$” ) – (исми мафъул) ишаракат унда бажарилган нарса. 5. -& (+ % – (феъли жа д) ўтган замон феълини инкори. 6. :#$I +(#% – (феъли нафи) келаси ва озирги замон феълини инкори. 7. ##”@ – (амри озир ва амри оиб) буйру ва истак-майл феъллари. 8. :+3I +(% – (феъли на и) амри озир ва амри оибларнинг инкори. 9. . ” ) – (исми замон) ишаракат бажарилган ва т. 10. . d” ) – (исми макон) ишаракат бажарилган жой. 11. e f ) – (исми олат) ишаракат бажарилган асбоб, урол. 12. (E4$D ) – (исми тафзил) орттирма даража. Бош алардан кўра ишаракатни орти ро бажарувчи. Танбе+: Бош а сарф китобларида исми замон ва макон бир бўлиб, амр иккига яъни, амр озир ва амр оибга бўлинади, деб ўргатилади. Феъл бажарилиш замонига кўра уч хил бўлади: “мозий” – “ўтган замон феъли”, “музореъ” – ” озирги ва келаси замон феъли”, “амр” – “буйру феъли”. Иш – аракатнинг айтилган замондан олдин бажарилганини англатган калимага “феъли мозий” дейлади.

www.arabic Айтилиш замонидан сўнг бирор ишни бажариши мухотоб – тингловчидан талаб илинган калимага амр – буйру феъли дейлади. Масалан: R 6%4 F + 8 кабилар. Музореъ – озирги – келаси замон феълидир. Феъли музореъдан сўз айтилган пайтда иш – аракатнинг бажарилаётгани ёки кейин бажарилиши тушунилади. М: N6 4d ёзаяпди, ёки ёзади. )ар бир феъл сий аланганда N# g h оиб – йў киши, учунчи шахс, N## i j6″ мухотоб – тингловчи, иккинчи шахс ва k d ##6″ мутакаллим – гапирувчи, биринчи шахсга бўлинади ва # l4 K# ” k d 6″ – бош алар билан гапирувчи, биринчи шахс кўплиги. Буларнинг ар бири ам m n6″ музаккар – эркак жинси, ёки o[I p6″ муаннас – аёл жинси бўлади. )ар бир музаккар ва муаннас 4$6″ муфрад – бирлик, q +14\ D тасния – иккилик, K , & жамъ кўпликда бўлади. )ар бир феъл маълум-ани феъл ва маж ул-ноани феъл бўлади. Замма – печ фат а – забар , касра-зер O , Сулосий мужарраднинг I- бобини са+и+ига мисол 8 8 6+ E ни ИШТИ.О.И.

Урди 1 эр : 8 ” ( %+ 8
Уради 1 эр _Z E6″+ ( %+ 6 + E
Урмо Z 7 ” ) 8
Урувчи 1 эр ( / ) Z+ 8
Урилувчи 1 эр 5^6%4$” ) V 6E “
Урмади 1 эр -& ( %+ + E
Урмайди 1 эр :$I ( %+ 6 + E =
Ур ( сен ) 1 эр 8 ” @+ + 8
Урсин 1 эр N g h ” @+ + E
Урма ( сен ) 1 эр :+3 I ( %+ + E D =
Урадиган жой ва ва т . d ” V .” ) + E”
Урадиган асбоб e f ) E “
www.arabic
Урувчиро 1 эр ( E4$D ) 6 8@
: “^F % ” r1 I : 8 ” ( %+
K , & q +14\ D 4$6″
Урди эр ^ 86 8 8 m n6″ N g h
Урди аёл 8 8 e 8 o[I p6″ N g h
Урдинг эр 6 8 ,6 8 e 8 m n6″ N i j6″
Урдинг аёл [ 6 8 ,6 8 e 8 o[I p6″ N i j6″
Урдим 1 8 k d 6″ e6 8 k d 6″
Урдик l4 K “

.оида : Маълум феъли мозийни маж ул илиш учун охиридан олдинги арфни аракатини касра ва ундан олдинги ар бир аракатлиарфни аракатини замма иламиз. М: C+ j6 )F – C j ) NO 6 F – N + 68 – 8 Агар # 8 ни маж ул илмо чи бўлсак охиридан олдинги арфниаракатини касра иламиз + 8 бўлади ва ундан олдинг ар бир аракатлиарфни аракатини замма иламиз + 68 бўлади.

Муло+аза: ## 8 ^ ## 86 e ## 8 . каби феълардаги нинг

баробаридаги сулосий мужаррад бобларидаги аслий ўзак арфларини охирига ёпишиб келган арфлар “замирлар” ёки “аломатлар” дейлади. Улар аслий ўзак арфлардан эмас ва маж ул илиш оидасидаги “охиридан олдинги”, “ундан олдинги ар бир аракатли арф” деганга кирмайди. : ^63 t ” r1 1 8 ” ( %+

K , & q +14\ D 4$6″
Урилди эр ^ 6+ 86 + 86 + 86 m n6″ N g h
Урилди аёл + 86 + 86 e + 86 o[I p6″ N g h
Урилдинг эр 6+ 86 ,6+ 86 e + 86 m n6″ N i j6″
Урилдинг аёл [ 6+ 86 ,6+ 86 e + 86 o[I p6″ N i j6″
Урилдим 1+ 86 k d 6″ e6 + 86 k d 6″
Урилдик

Mukammal Sarf Darsligi 27 Dars – Бесплатно скачать Mp3

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Mukammal Sarf Darsligi 27 Dars в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку «Скачать» и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. Рекомендуем прослушать первую композицию Mukammal Sarf 27 Dars длительностью 31.59 MB, размер файла 24 мин.

Все песни были найдены в свободном доступе сети интернет, а файлы с произведениями не хранятся и не загружаются на наш сервер. Если Вы являетесь правообладателем или лицом, представляющим правообладателя, и не хотите чтобы страница с произведением, нарушающие Ваши права, присутствовала на сайте, воспользуйтесь данной формой DMCA.

Сейчас слушают песни

Mukammal Sarf Darsligi 27 Dars

Шаб Меша Хов Надорум

Ayyal Tu Albi Valha

Сергей Грищук Сборник Песен

Sonic Ring Sound Effect Ring

Be My Lover Martik C Remix

Garou Amv Dead To Me Manga Animation

Сергей Ростовъ Дорогие Мои Пацаны

Sikok Bagi Duo Mundur Alon Jennu Anjhany

Композиция Shi Feng Dong

Сборники Клубной Музыки

6Sinf Adabiyot Audio Darslik Mp3

Latino Negro Madlib

Кремль Ссср Битва За Власть

Video Bokep Smp Simontok

Copyright ©Gtxmusic 2023
All Rights Reserved

Почта для жалоб и предложений: [email protected]

Слушайте и скачивайте бесплатно mp3 музыку. Популярная и свежая музыка всегда доступна для скачивания бесплатно!

Mukammal sarf darslik

72 Dars 4 Bob 1 Qism Sahih Va Muzoaf Mukammal Sarf Ilmi

29 Dars Takidlash Nuni Mukammal Sarf Ilmi

42 Dars Muzoriy Ma Lum Va Majhuli Vasaba Yasibu Mukammal Sarf Ilmi

2 Dars Ismning Qismlari Mukammal Sarf Darsligi

13 Dars Moziy Fe Li Majhuli Mukammal Sarf Ilmi

25 Dars Nahiy Fe Li Mukammal Sarf Ilmi

23 Dars Lomlik Amr Mukammal Sarf Ilmi

44 Dars Amri Hozirdan Ismi Tafzilgacha Vasaba Yasibu Mukammal Sarf Ilmi

66 Dars 1 Qism Mashhurroq E Lol Qoidalari Mukammal Sarf Ilmi

84 Dars 1 Qism Ruboiy Mujarrad Mukammal Sarf Ilmi

36 Dars Amri Hozir Bayoni Farro Yafirru Mukammal Sarf Ilmi

12 Dars Moziy Fe Li Ma Lumi Mukammal Sarf Ilmi

26 Dars Nahiy Fe Li Majhuli Mukammal Sarf Ilmi

34 Dars Fe Li Jahd Majhuli Farro Yafirru Mukammal Sarf Ilmi

7 Dars Sahih Muzoaf Misol Mukammal Sarf Ilmi

32 Dars Foil Va Mafu L Farro Yafirrufe Li Mukammal Sarf Ilmi

19 Dars Jahd Fe Li Majhuli Mukammal Sarf Ilmi

Араб тили сарф дарси Mabdaus Sarf 22 Bet Sarf Uchun Asosiy Ma Lumotlar

65 Dars Nafiy Fe Lidan Ismi Tafzilgacha Birinchi Bob Tugadi Mukammal Sarf Ilmi

Mukammal Sarf 4 Dars

33 Dars Fe Li Jahd Ma Lumi Farro Yafirru Mukammal Sarf Ilmi

14 Dars Muzoriy Fe Li Ma Lumi Mukammal Sarf Ilmi

22 Dars Buyruq Fe Li Mukammal Sarf Ilmi

27 Dars 1 Qism Ismi Makon Va Zamon Ismi Olat Ismi Tafzil Mukammal Sarf Ilmi

5 Dars Mujarrad Va Mazid Mukammal Sarf Darsligi

49 Dars Ismi Mafu L Ba Yabiyu Mukammal Sarf Ilmi

Mukammal Sarf 35 Dars

10 Dars 2 Qism Mukammal Sarf Ilmi

40 Dars 2 Qism Mukammal Sarf Ilmi

7 Dars 1 Qism Sahih Muzoaf Misol Mukammal Sarf Ilmi

30 Dars Hol Durusun Nahviyya 1 Kitob

18 Dars Jahd Fe Li Ma Lumi Mukammal Sarf Ilmi

70 Dars 2 Qism Noqis Daa Yadu Ismi Foildan Ismi Tafzilacha Mukammal Sarf Ilmi

Mukammal Sarf 37 Dars

39 Dars Fe Li Nahiy Farro Yafirru Mukammal Sarf Ilmi

40 Dars Ismi Zamon Va Makondan Ismi Tafzilgacha Farro Yafirru Mukammal Sarf Ilmi

Здесь Вы можете прослушать и скачать песни по запросу Mukammal Sarf Darsligi 30Dars в высоком качестве. Для того чтобы прослушать песню нажмите на кнопку «Слушать», если Вы хотите скачать песню или посмотреть клип нажмите на кнопку «Скачать» и Вы попадете на страницу с возможностью скачать песню, прослушать ее и посмотреть клип. Рекомендуем прослушать первую композицию 31 Dars Muzoriy Ma Lum Va Majhuli Mukammal Sarf Ilmi длительностью 8 мин и 55 сек, размер файла 11.73 MB.

Сейчас слушают

Mukammal Sarf Darsligi 30Dars

Dac Platinum Cardcaptor Sakura Jp Cover

Neeye Sol Pollathavan Movie Song Dhanush G V Prakash

No 1 Hit Medley Modern Talking Dj Edme

Thinking Of You A Touch

Kalbimi Verdim Yuregimi Verdim

Newa Newa Rejoinder Volcano

Wild Pink 4Th Of July

Eddy Kenzo Bender Official Dance Video Hd Masaka Kids Africana New

Градусы Ещё Выше

Living Sorrow Album

Dark Angel Iann Dior

Кирилл Запорожец Славянский Календарь

Абалким Апакемдин Ай Чырайлу Келини

Yorqinxo Ja Umarov Я Хочу Быть С Тобою I Love You

Сабир Кил Достим

È L Amore Che Conta Giorgia

The Piano Guys The Cello Song Live

Лучшие Приколы Автозвук Громкий Басс Тюнинг Девочки 2018 Фронт Саб Из